Sočivo je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u red mahunarki i za nju je karakteristično da se raskuvava relativno brzo i lako. Po izgledu najviše podseća na grašak. Realno na terenu se veoma malo gaji, mada postoji tržište za plasiranje plodova. Ova je biljka poznata i pod nazivima: leća, sočivo krupno, leča, rogačica, sočivica, soška.

Seme sočiva se upotrebljava za ljudsku hranu kao varivo i kao dodatak pri pripremanju raznih jela. Pored celog semena, koristi se i prekrupa. Brašno sočiva se upotrebljava za spravljanje raznih vrsta peciva, a u proizvodnji hleba je odličan dodatak pšeničnom brašnu (dodaje se oko 20 odsto). Sočivo je visoke hranjive vrednosti, koje proizlazi iz njegovog hemijskog sastava. Značajan je i sadržaj vitamina iz grupe B.

Možda vas zanima

Čemu se proizvođači pšenice nadaju ove godine?

Ratarstvo

29/08/2020

Zašto je dobro gajiti speltu?

Ratarstvo

25/08/2023

Šta iskusan i uspešan poljoprivrednik savetuje mladima?

Ratarstvo

12/08/2020

Zelena masa sočiva i seno kao kabasta stočna hrana imaju visoku hranljivu vrednost i po vrednosti se može porediti sa crvenom detelinom.

Uslovi uspevanja sočiva

Sočivo ima dosta specifične potrebe za toplotom. Postoje velike razlike između prvog i drugog dela vegetacionog perioda. Minimalna temperatura za klijanje je od 3 do 5 stepeni C, a praktično minimum je od 7 do 10 stepeni C, optimalna 30 stepeni C, a maksimalna 36 stepeni C. Klijanci podnose mrazeve jačine do -5 do -6o stepeni C. Odrasle biljke u fazi cvetanja mogu da izdrže mrazeve jačine -6°C, a u fazi sazrevanja i jače mrazeve.

Sočivo normalno raste i razvija ako vrednosti srednjih dnevnih temperatura nisu niže od 17 stepeni C. Optimalna temperatura sazrevanja je od 19 do 20 stepeni C. Temperaturna suma za vegetacioni period je od 1500 do 1900 stepeni C.

U odnosu na druge mahunarke, sočivo ima manje potrebe za vlagom, lakše podnosi sušu osim sastrice i nauta. Otpornost na sušu je do početka cvetanja veća, a zatim se smanjuje. U ovom periodu bolje podnosi zemljišnu sušu nego vazdušnu. Veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Sočivo ne podnosi suviše veliku vlagu. U uslovima visoke vlažnosti u toku vegetacije suviše bujno se razvija vegetativna masa, smanjuje se otpornost na bolesti i produžava vegetacioni period.

Sočivo je biljka dugog dana. Reagovanje na dužinu dana je različito što zavisi od varijeteta i sorti. Najbolje mu odgovaraju černozem i aluvijalna zemljišta. Dobro uspijeva i na smonicama i gajnjačama. Ne podnosi zaslanjena zemljišta i zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Plodored

Ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. U odnosu na predusev je dosta skromno. Ipak, bolje rezultate daje posle širokoredih useva, a naročito poslije šećerne repe i krompira. Kukuruz je manje podesan predusev. Posle strnina daje nešto slabije rezultate. U izboru preduseva, mora se voditi računa o zakorovljenosti zemljišta, pošto se sočivo u početku sporo razvija i raste jer ga korovi mogu ozbiljno ugroziti. Sočivo se ne sme vraćati na istu površinu pre 5 do 6 godina. Ono je veoma dobar predusev za skoro sve njivske biljke.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada zemljišta se izvodi krajem leta i početkom jeseni. Zbog plitkog korenovog sistema, dobro reaguje na dubinu obrade povećanjem prinosa. U dublje obrađenom zemljištu, koren raste brže, bolje se grana, pa mu se povećava usisna moć. Zato dubina osnovne obrade ne bi trebalo da bude manja od 25 cm.

Preko zime zemljište treba da ostane u otvorenim brazdama. Ukoliko je površina jače zakorovljena, treba da se do zime obavi jedno plošno kultivisanje, a time i grubo ravnanje.

Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti veoma kvalitetno. Nužno je da se površina što je moguće bolje poravna i zemljište dobro usitni do dubine ne manje od 8 cm. Treba posebno istaći da se u predsetvenoj pripremi zemljišta ne smeju koristiti teška oruđa, i da gaženje zemljišta treba svesti na najmanju moguću meru. Ovo se danas postiže korišćenjem modernih agregata za predsetvenu pripremu zemljišta.

Đubrenje

Za sočivo se primenjuju manje količine mineralnih hraniva jer dobro koristi hraniva iz zemljišta, a isto tako i produžno dejstvo stajnjaka. Direktna upotreba stajnjaka se ne primjenjuje, a samo izuzetno na jako siromašnim zemljištima se koristi od 10 do 15 tona zgorelog stajnjaka. Veća količina stajnjaka izaziva veliku bujnost useva, a primjenjuje se samo za proizvodnju zelene mase. Za proizvodnju semena daje se 20 kg/ha azota da bi se obezbedila ishrana mladih biljaka do početka azotofiksacije. Fosfor, kalijum se unose u zemljište u količini od 40 do 60 kg/ha aktivne materije.

Setva

Sočivo se seje u prvoj ili drugoj sedmici od početka poljskih radova. Zakašnjenje sa setvom izaziva smanjenje prinosa. Seje se u uske redove na razmak od 12 do 15 cm. Količina semena za setvu zavisi od potrebne gustine useva. Sitnosemeno sočivo se seje sa 250 do 300, a krupnosemeni sa 200 do 250 klijavog zrna/ m2. Prema tome, masa semena sitnosemenog sočiva je od 80 do 100 kg/ha, a krupnosemenog od 100 do 120 kg/ha. Dubina setve je od 3 do 5 cm.

Nega

Posle setve, a pre nicanja, pristupa se valjanju radi podizanja vlage i razbijanja pokorice, ali vrlo retko. Razbijanje pokorice se izvodi rotacionom drljačom. Ako je usev dobro nikao, odmah po nicanju može se obaviti drljanje poprijeko na redove. Pored ovoga, preporučuje se jedno drljanje kad biljke dostignu visinu od 6 do 7 cm. Suzbijanje korova se obavlja herbicidima. Ako je sočivo posejano u trake ili u široke redove primenjuje se međuredno kultivisanje. Sočivo veoma dobro reaguje na navodnjavanje, a najveći uticaj na prinos ima zalivanje u fazi formiranja cvetova i cvetanja.

Žetva

Sočivo neravnomerno sazreva. Pored ovoga, prezrele mahune pucaju i seme se osipa. Žetva se izvodi višefazno ili dvofazno, kad su 2/3 mahuna na donjem delu stabljike zrele. Pokošen usev ostaje u otkosima 3 do 4 dana, a zatim se prevozi na vršidbu. U dvofaznoj žetvi vršidba se obavlja kombajnom. Sa žetvom se ne sme kasniti niti pak pokošena masa smije dugo stajati na suncu, odnosno, da se isuši, jer se mnogo povećavaju gubici usled osipanja, a pogoršava se i kvalitet semena.

Preuzeto iz Ratarstko-povratrskog priručnika, s dopuštenjem koatura prof. dr Ilije Komljenovića (Poljoprivredni fakultet Banjaluka)

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta