Optimalni rokovi za setvu pšenice već ističu. Na imanjima ratara koji su ranije završili ovaj posao, pšenica je već nikla i porasla nekoliko centimetara. Međutim, sudeći prema stanju u atarima u raznim krajevima Srbije, još uvek ima mnogo poljoprivrednika koji setvu pšenice nisu obavili. Evo čemu oni mogu da se nadaju.
O tome u kakvom se stanju pšenica trenutno nalazi, da li je ova kultura svuda posejana, ali i šta bi manje površine pod njom mogle da znače za domaće tržište, razgovarali smo sa Dejanom Jovanovićem, poljoprivrednikom iz Brežana.
„U našem kraju ljudi koji su na vreme skinuli kukuruz na parcelama, posejali su pšenicu u optimalnim rokovima. Oni u ovom trenutku imaju pšenicu između 3 i 5 centimetara visine. Međutim, ima i nas koji pšenicu sejemo posle suncokreta. Kada smo skinuli usev i njive su ostale čiste, prošli smo jednom tanjiračama kroz njih, a zatim i predsetveno“, ističe Dejan.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
„Ja sam, na primer, pšenicu posejao u drugom delu optimalnog roka i ona je sada visoka 0,5-1,5 centimetra. Mislim da svi proizvođači koji su pšenicu posejali oko 20. oktobra mogu da očekuju da će ona blagovremeno da nikne, pre snežnog pokrivača, da će pravilnije da uđe u zimski san i sačeka fazu bokorenja s proleća“, dodaje on.
Zanimalo nas je šta bi ratari koji još nisu posejali pšenicu sada trebalo da urade i da li mogu da očekuju da će sa ovako kasnom setvom, u drugoj polovini novembra, moći da se nadaju uspehu u predstojećoj sezoni ove kulture.
„Poljoprivredni proizvođači koji do ovog trenutka nisu posejali pšenicu ili ječam, sudeći prema mom iskustvu, neće imati problem i ako to urade ovih dana. Međutim, trebalo bi da povećaju količinu semena za setvu barem za 10 do 20%, odnosno, da norma setve bude za nijansu veća“, ističe Jovanović.
Ukoliko pšenice ne bude dovoljno, mlinari i uvoznici će naći način da je uvezu. Onda će ona verovatno biti skuplja kao gotov proizvod, odnosno kao hleb ili pecivo.
„Ja sam jedne godine mnogo zakasnio sa setvom i pšenica je ostala bukvalno nezatrpana, ali je ona posle podizanja i sklanjanja snežnog pokrivača bila zelena, a već u februaru potpuno zelena. Dakle, ništa nije nemoguće, ali očekujte da će prinosi sa takvom setvom biti umanjeni barem za 20 do 30%“, dodaje on.
Još jedna važna tema o kojoj se u vreme setve pšenice govori jeste koliko je ova kultura zaista isplativa. Naime, izgleda da su mnogi ratari kod kojih je pšenica bila primarna kultura i koji iz godine u godinu postižu vrhunske prinose, ove godine posejali znatno manje površine. Pitali smo zašto je to tako i šta bi ove činjenice mogle da znače za domaće tržište pšenice.
„Proizvođači koji prodaju semensku pšenicu i moji drugari koji su u ovom poslu kažu da zbog loše cene godinama unazad, kao i zbog veoma loših uslova prilikom predaje, odnosno otkupa pšenice, uz gubitke koji su veći nego što stvarno jesu i isplate koje kasne i po mesec ili dva, stvarno nema razloga da diskutujemo da li bi trebalo da se seje pšenica“, naglašava Dejan.
„Međutim, plodored je taj koji nekada diktira da li je potrebno sejati pšenicu ili ne. S druge strane, ukoliko ove žitarice ne bude dovoljno, normalno, mlinari i uvoznici će naći način da je uvezu. Onda će ona verovatno biti skuplja kao gotov proizvod, odnosno kao hleb ili pecivo“, zaključuje on.
Sagovornik:
Dejan Jovanović, poljoprivrednik iz Brežana
Komentari