Humus nije „opao“, on je nestao. Godinama upozoravani problem degradacije zemljišta danas ima vrlo konkretne posledice po prinose, vodni kapacitet i zdravlje biljaka. O tome za AGROmedia portal govori dipl. inž. Bogdan Žigić, direktor kompanije Biofor System, objašnjavajući zašto bez živog zemljišta nema ni održive poljoprivrede.
Oštećeno zemljište ne stvara humus. Zemljište bez bioloških osobina ne vrši svoju osnovnu funkciju, nema plodnosti. Humus je, kako ističe Žigić, praktično nestao iz naših zemljišta i „pojeden je prinosima“.
Možda vas zanima
To stanje se, prema njegovim rečima, prati već više od 20 godina. Za one koji zemlju obrađuju, rade na njoj i od nje žive, promene su očigledne. Često se čuje formulacija da je „humus pao“, ali to je, kako kaže, pogrešna predstava. „To zvuči kao da je humus pao s Marsa. Ne, humus je nestao. I to sa vrlo jasnim razlogom.“
Humus, kao najvrednija organska materija u zemljištu, trošen je brže nego što je stvaran. Njegovo formiranje je složen proces koji obavljaju humifikatori, odnosno živi organizmi u zemljištu. Kada je zemljište oštećeno, taj proces prestaje. Bez živog dela zemljišta, mikroorganizama, zemljište zapravo prestaje da postoji u punom smislu te reči.
„Zemljište i mikroorganizmi su izgubili svoju funkciju, brojnost i sposobnost da stvaraju humus. U takvim uslovima humus opada, a to je najskuplji izvor hraniva za biljke“, naglašava Žigić.
Jedina stvar koju Kinezi NE mogu da naprave, a Biofor Active postiže sa lakoćom!
Nestanak humusa direktno utiče na vodni kapacitet zemljišta. Takvo zemljište slabije prima i zadržava vodu, što se dalje odražava na ishranu biljaka i njihov imuni odgovor. „Ako imate oštećeno zemljište, ne možete imati zdravu biljku. Ne postoji prečica u kojoj se fokusirate samo na biljku – bez zdravog zemljišta to je nemoguće”, objašnjava Žigić.
Zdravo zemljište, objašnjava on, podrazumeva da se u njemu odvijaju procesi – da se materija transformiše, da zemljište bude živo, da „radi i diše“. Ključ svega je prisustvo mikroorganizama. Bez njih ostaje mrtav supstrat koji samo liči na zemljište, ali ne vrši njegove funkcije.
Nažalost, stanje u domaćim zemljištima je zabrinjavajuće. Stepen iskorišćavanja minerala iz đubriva je slab, a biljke imaju otežan imuni odgovor. Zemljište je biološki sistem i, kako Žigić ističe, ne može funkcionisati ako jedan njegov deo ne radi.
„Plodno zemljište se oslanja na fizičke, biološke i hemijske osobine. Ako je jedna od tih karika u problemu, ne možete to nadomestiti sa više đubriva. To je nemoguće“, objašnjava on, koristeći jednostavnu analogiju: sto ili stolica sa četiri noge može da stoji i služi svojoj svrsi samo ako su sve četiri noge tu. Ako jedna nedostaje, problem nije u jednoj nozi, već u tome što to više nije stolica.
Zemljište bez bioloških osobina nema plodnost. Može izgledati kao zemljište, ali sve manje ispunjava svoju ulogu. A bez živog zemljišta nema ni zdrave, stabilne i održive poljoprivrede.
Komentari