Od juvelirske radnje do mlečnog govedarstva – životni put porodice Subotić iz Ripnja pravi je primer kako se iz izazova rađaju nove prilike. Andrijana Ana Subotić otkriva kako je od nule naučila da pravi sir, kako su uspeli da na kućnom pragu stvore tržište za svoje proizvode i zašto veruje da se od stočarstva ipak može pristojno živeti.
„Moj muž je obrađivač plemenitih metala i imali smo juvelirsku radnju 20 i nešto godina. Ali, zdravstveni problemi su nas naterali da se okrenemo mlečnom govedarstvu. Bog nam je dao da krenemo na vreme“, priča Andrijana.
Možda vas zanima
Danas, njihovo gazdinstvo broji više od 20 grla i proizvodi sir, mleko, kiselo mleko i kefir, koje prodaju direktno sa kućnog praga.
„Mleko je veliki gospodin“
Proizvodnja sira nije bila jednostavna. Andrijana priznaje da joj je bilo daleko teže da nauči zanat nego da pronađe tržište.
„Mnogo mi je teže bilo da naučim da pravim sir. Pokušavala sam mesecima, gledala recepte na internetu, a onda mi je teta Ljilja pokazala za 10 minuta ono što nisam mogla sama. Plakala sam od muke, ali i od sreće kada sam uspela.“
Ona naglašava da je ključ u pažljivoj higijeni i zatvorenom krugu proizvodnje: hrana za krave dolazi direktno sa njive njenog supruga, što garantuje kvalitet mleka.
Od kućnog praga do stalnih mušterija
Prvi kupci stizali su preko prijatelja i poznanika, a veliku ulogu imalo je i lokalno udruženje, koje je pomoglo promociju domaćih proizvoda. Gostovanja u emisijama dodatno su skrenula pažnju javnosti.
„Zahvaljujući reklami i internetu, ljudi su čuli za nas. Iako ne prodajemo online, mušterije nam dolaze iz Beograda i vikend naselja u okolini Avale. Najbolja reklama je kada neko proba i preporuči dalje“, objašnjava Andrijana.
Mlekara “Pađeni”: od bračnog para Vukoje iz Bileće na stolove Evrope
Sir kao klasika, ali i prostor za inovacije
Iako je želela da eksperimentiše sa receptima, praksa ju je naučila da kupci najviše cene tradicionalni ukus.
„Naš narod je navikao na klasiku. Ako je sir, onda treba da bude sir“, kaže Andrijana. Najtraženiji su beli sir, sličan sremskom, i običan tvrdi sir. Pored toga, domaćinstvo sezonski pravi i dimljeni kačkavalj i suhomesnate proizvode.
Može li domaćinstvo da živi od stočarstva?
Na pitanje da li se od ovoga može živeti, Andrijana odgovara iskreno – na početku nikako, ali sa većim stadom situacija se menja.
„Optimalno je imati bar pet-šest grla da bi domaćinstvo opstalo. Mi danas imamo preko 20 i možemo da ostvarimo prihod koji pokriva troškove i obezbeđuje pristojan život. Najveća prednost je što sve prodajemo na malo, direktno mušterijama.“
Ipak, dodaje da je najteže pronaći pouzdanu pomoć. U poslu učestvuju suprug i sin, a povremeno pomaže i prijatelj, jer bez dodatnih ruku, kako kaže, teško je širiti proizvodnju.
Saznajte: Kako sprečiti nadimanje sira?
Planovi za budućnost
Porodica Subotić želi da nastavi ovim putem i da eventualno proširi gazdinstvo kupovinom zemljišta. Za sada, njihova priča pokazuje da se i u današnje vreme može živeti od stočarstva, ali uz puno truda, posvećenosti i ljubavi prema poslu.
„Od njive do trpeze – kada radiš s pažnjom i iskrenom željom da ponudiš kvalitet, to mora da se oseti u ukusu“, zaključuje Andrijana Ana Subotić.
Komentari