Tokom protekle godine inspekcija je sa tržišta povukla gotovo 1.000 tona hrane i pića. Od toga je skoro 87 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tone pića. Iz Ministarstva poljoprivrede za naš portal kažu da se kontrole sprovode redovno i apeluju na građane da hranu kupuju u registrovanim objektima i da proveravaju deklaracije.
Možda vas zanima
Redovne kontrole
Kako kažu u Ministarstvu Poljoprivrede, planovi kontrole se prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola i prijava potrošača.
„Zdravstvenu bezbednost i kvalitet hrane na tržištu kontrolišu inspekcije Ministarstva poljoprivrede – veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, kao i sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja“, navode iz Ministarstva poljoprivrede.
Takođe, hrana iz uvoza redovno se kontroliše na graničnim prelazima. „U slučaju da se u prometu zateknu namirnice koje su zdravstveno neispravne, nalaže se njihovo povlačenje iz prometa i neškodljivo poništavanje, a protiv subjekta koji je ovakvu namirnicu stavio u promet, pokreće se postupak“, kažu u Ministarstvu za naš portal.
Da li je potrebno više inspektora za bolju kontrolu hrane u Srbiji?
Meso najproblematičnije
Veterinarska inspekcija 25 upravnih okruga je prošle godine kroz 6.200 vanrednih službenih kontrola u mesarama, samoposlugama, prodavnicama delikatesa, prodavnicama ribe, zatim ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.523 neusaglašenosti. Podneto je 990 prijava, a kroz više od 20.000 rešenja naložene su mere za otklanjanje nedostataka.
Zdravstvenu bezbednost i kvalitet hrane na tržištu kontrolišu inspekcije Ministarstva poljoprivrede – veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, kao i sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.
Povučeno preko 325 tona hrane životinjskog porekla
- mesa i proizvoda od mesa 304.871 kg
- mleka i proizvoda od mleka 1.674 kg
- ribe i proizvoda od ribe 6.386 kg
- jaja i proizvoda od jaja 11.602 kg
- meda 716,2 kg
- ostale hrane životinjskog porekla 196,6 kg
Razlog povlačenja hrane je najčešće skladištenje na nedovoljno niskoj temperaturi i istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri koji su iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.
Problematični i alkohol i sokovi
Poljoprivredni inspektori su od početka godine obavili ukupno 7.197 kontrola, i van prometa stavili 86.749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54.016 litara pića.
Ministarstvo poljoprivrede saopštava: „Van prometa zbog neodgovarajuće deklaracije ili isteklog roka stavljeno je 7.992 litre alkohola i alkoholnog pića i 5.825 litara bezalkoholnog pića, dok se iz grupe prehrambenih proizvoda biljnog porekla, uglavnom zbog neodgovarajuće deklaracije, najviše povlačilo brašno, voćni sokovi, kukuruz kokičar, šećer, kao i duvan i duvanski proizvodi.“
Poljoprivredni inspektori su od početka godine obavili ukupno 7.197 kontrola, i van prometa stavili 86.749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54.016 litara pića.
Zbog toga je doneto 67 Rešenja o zabrani proizvodnje, 159 Rešenja o zabrani prometa, a podneto je ukupno 288 kaznenih mera.
Kafa i hleb
U Srbiji, gde postoji oko 200 različitih brendova kafe, istraživanja Udruženja potrošača pokazuju da su u čak 65% od 40 uzetih uzoraka kafe pronađeni surogati – ostaci graška, žirovi, samlevene žitarice. Udruženje navodi da su najproblematičnije male pržionice, gde završava švercovana kafa koja se meša sa jeftinim sastojcima poput ječma ili slada, pakuje u kesice i prodaje po nižim cenama.
Kada je u pitanju hleb, velike zloupotrebe su kod, kako navode u Udruženju, „zdravijih vrsta hlebova“ kao što je ražani, koji bi prema pravilniku, trebalo da ima 30% raži u svom sastavu. Ali, kako navode, nema metode kojom se može utvrditi da li u tom hlebu ima propisani procenat raži, i tu su najveće zloupotrebe. A poljoprivredna inspekcija kontroliše koliko sastav sa deklaracije zaista odgovara onom koji je u hlebu.
Nepravilnosti su uglavnom zabeležene kod malih prodavnica, većinom na pijacama.
Provera se vrši i u takozvanim prodavnicama zdrave hrane, kao i u malim pržionicama kafe. „Kvalitet hleba i pekarskih proizvoda, kao i kafe, redovno se kontroliše. Više od 85% proizvoda od kafe dolazi iz tri ili četiri velika pogona koja su pod apsolutnom kontrolom. Nepravilnosti su uglavnom zabeležene kod malih prodavnica, većinom na pijacama“, navodi Ministarstvo poljoprivrede.
Inspekcije povukle iz prometa čak 1.000 tona hrane i pića
Poljoprivredna inspekcija je prošle godine kontrolisala više od 700 proizvodnih pogona u pekarama i utvrdila da je hleb dobrog kvaliteta, ali i da pekari ne poštuju sve propise, zbog čega je zabranjen rad u 25 objekata.
Kupujte oprezno
Ministarstvo apeluje na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima i da proveravaju deklaracije kako bi se izbegle posledice kupovine proizvoda nepoznatog porekla.
„Preporuka građanima je da kupuju hranu životinjskog porekla u registrovanim objektima gde se hrana čuva i prodaje na propisanim temperaturama, koji se snabdevaju iz objekata koji su odobreni i čija je proizvodnja pod nadzorom veterinarske inspekcije (samoposlugama, megamarketima, specijalizovanim maloprodajnim objektima – mesarama, ribarnicama, prodavnicama mlečnih proizvoda). Mlečne proizvode i jaja mogu kupovati i u mlečnim halama pijace gde se prodaju na propisanim temperaturama (rashladne vitrine)“, apeluju u resornom Ministarstvu.
Saveti za bezbednu kupovinu
- Obratiti pažnju na opštu higijenu u objektu, kao i na higijenu pri rukovanju hranom.
- Kupovati hranu koja sadrži deklaraciju na kojoj je naveden naziv proizvođača sa identifikacionom oznakom ovalnog žiga sa upisanim kontrolnim brojem objekta, sa navedenim datumom klanja, pakovanja, zamrzavanja, sa navedenim rokom upotrebe i temperaturom čuvanja.
- Pogledati rok upotrebe namirnice.
- Kupovati hranu koja je izložena prodaji na propisanim temperaturama (rashladne vitrine, zamrzivači).
- Zahtevati od mesara da samelje meso u vašem prisustvu, jer se usitnjeno sveže meso može stavljati u promet isključivo originalno upakovano i deklarisano.
- Ne kupovati hranu životinjskog porekla na nelegalnim tezgama na ulici ili na pijaci van rashladnih vitrina. To je po pravilu hrana bez porekla, proizvedena u neodobrenim objektima i bez kontrole.
- Sačuvati fiskalne račune i u slučaju uočenih nepravilnosti prijaviti iste inspekciji.
Loše deklaracije i istekao rok
U poslednjih nekoliko meseci srpsko tržište su uzdrmale afere sa bebi kašicama i sokovima, u kojima su pronađene štetne materije, zatim problematičnog mleka i mesa. Zato je veoma važno da budemo oprezni. Nadležne službe su reagovale, ali su građani i dalje u strahu kakve proizvode kupuju.
Najčešći razlozi povlačenja proizvoda su na prvom mestu nepropisna deklaracija, zatim istekao rok, i na posletku kvalitet, dok su najčešći uzroci povlačenja hrane životinjskog porekla: istekao rok trajanja, proizvod bez deklaracije, neobeležen žigom, neadekvatno skladišten, promenjenih organoleptičkih osobina, kao i mikrobiološki neispravni proizvodi.
Autorka: Ana Đukić
Komentari