Srbija je nadaleko poznata po proizvodnji voća i povrća. Ipak, poslednjih godina primetan je rast površina pod određenim vrstama, pa je tako na jugu Srbije sve popularnija proizvodnja višnje.
„To je oblačinska višnja, koja je dobila naziv po mestu Oblačinu, a to čak nije ni sorta već populacija jer nismo uradili klonsku selekciju, i to je jedina voćna vrsta i populacija koja ima sitne plodove“, kaže dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta.
Možda vas zanima
Zašto se ceni ova višnja?
„Ceni se zato što ima dosta rastvorljivih suvih materija, ima jaku aromu i naši uslovi su izuzetno dobri za proizvodnju ove višnje. U Vojvodini se podižu veliki zasadi, čak se uvode i kombajni u mehanizovanu berbu. Ali, u centralnoj Srbiji su još bolji uslovi za proizvodnju oblačinske višnje“, kaže Keserović.
Prema njegovim rečima, ono što je interesantno, pored industrijske oblačinske višnje polako treba podizati zasade i sorti sa krupnim plodovima, poput šumadinke, koja stiže početkom jula u vreme kada može da se proda po dosta visokoj ceni.
Osim višnje, koja je možda jedna od najperspektivnijih vrsta za gajenje u voćarstvu, plavi paradajz zauzima sve značajnije površine u Srbiji. Zbog svoje hranljive vrednosti i velikog sadržaja vlakana i jako malo zasićenih masnih kiselina, patlidžan se odavno ne koristi samo kao sastojak u zimnici. A, osim toga, sve veći broj sunčanih dana u našoj zemlji omogućava odličan kvalitet ovog povrća.
„Radi se o toploljubivoj vrsti, vrlo specifičnoj, za koju je tražnja sve veća na našim geografskim širinama. U prošlosti nije bilo nekih posebnih zahteva. Proizvodi se slično kao i paprika. Mora isključivo preko rasada. Setva za proizvodnju rasada mora biti u drugoj polovini marta meseca. Otprilike za jedan hektar treba obezbedi kilogram do maksimalno dva kilograma semena zavisno od njegove biološke vrednosti, a vreme proizvodnje rasada traje 50-60 dana“, kaže prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta.
Prema njegovim daljim navodima, rasad u fazi 5-6 dobro razvijenih listova se iznosi kada prođe opasnost od jačih mrazeva.
„To je najčešće na našim geografskim širinama posle Đurđevdana, a da se sadnja okonča do kraja maja, najkasnije prva polovina prve dekade juna meseca, jer je plavom patlidžanu neophodno da u roku od najmanje tri meseca ostvari temperaturu srednje dnevnu iznad 22 stepena, kako bi do avgusta, odnosno tokom septembra i oktobra mogao da obezbedi vrhunski prinos na nivou 60-80 tona po hektaru proizvoda vrhunskog kvaliteta“, zaključuje profesor Ilin.
Ipak, da bi se neka od ovih kultura našla na nekoj trpezi, proizvod pre svega mora da zadovolji određene kategorije kvaliteta.
„Poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja hrane je jedan komplikovan proces i vi imate nekoliko faza kroz koje svaki proizvod prolazi, bilo da je on primarni sirovni proizvod, bilo da je prerađen i upakovan“, kaže dr Vlade Zarić sa Poljoprivrednog fakulteta.
Prema njegovim rečima, u svakoj toj fazi, sledeća karika u lancu mora da vodi računa da dobije kvalitetan proizvod. Ako je prerađivač – da dobije kvalitetnu sirovinu, ako je industrija – da ima kvalitetan proizvod koji će ponuditi trgovini, a kupac onda traži taj kvalitet koji je upakovan na određeni način.
„Znači mi u čitavom lancu od njive do trpeze moramo da vodimo računa da imamo taj kvalitet. Ako jedna karika zakaže, onda smo mi pogrešili u krajnjoj instanci i kupac neće kupiti naš proizvod“, kaže Zarić.
Dakle, bilo da je reč o patlidžanu, višnji ili pirotskom kačkavalju, važno je da proizvodnja bude zaokružena i da se ponudi kvalitet.
Sagovornici:
Dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet
prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet
Dr Vlade Zarić, Poljoprivredni fakultet
Komentari