Iskusni baštovani znaju koliko je važno svake godine obogatiti baštu nekom novom vrstom. Osim što donosi raznovrsnost na trpezi, svaka nova biljka znači i novo iskustvo u uzgoju. Upravo takav primer je luk šalot, manje poznat, ali izuzetno cenjen zbog svog ukusa i praktičnosti u kuhinji.
Da li ste čuli za šalot luk? Ova posebna vrsta crnog luka sve češće pronalazi mesto u domaćim baštama, a razlozi su brojni: od jednostavnog gajenja do široke primene u kulinarstvu.
Možda vas zanima
Šta je zapravo šalot?
Šalot pripada rodu Allium, u koji spadaju i crni luk, beli luk i vlašac. Zanimljivo je da se razmnožava slično kao beli luk: u zemlji formira više manjih lukovica, dok po strukturi podseća na crni luk, jer ima slojevite, koncentrične listove.
Poreklom je najverovatnije iz jugozapadne Azije, a kasnije se proširio na Indiju i Mediteran. U prošlosti se verovalo da potiče iz drevnog grada Aškelona, po čemu je i dobio ime.
Za razliku od klasičnog luka, šalot ima blažu i finiju aromu, zbog čega ga mnogi smatraju „gurmanskim lukom“.
Opstane i preko zime, a da ne proklija
Jedna od velikih prednosti šalota je njegova sposobnost čuvanja. Lukovice mogu opstati tokom cele zime bez klijanja, što ga čini vrlo praktičnim za skladištenje.
Ipak, važno je znati da je nešto manje otporan od domaćih sorti luka, pa zahteva pažljivo odabrano mesto za sadnju. Najbolje uspeva na rastresitom, dobro obrađenom zemljištu, bogatom organskom materijom.
Pre sadnje preporučuje se:
- obrada zemljišta (freziranje ili okopavanje),
- dodavanje pregorelog stajnjaka,
- kao i manja količina mineralnog đubriva, poput NPK 3×15.
Kako se sadi i gaji šalot?
Šalot se najčešće sadi iz „čena“ odnosno manjih lukovica. Svaka se sadi tako da širi deo bude okrenut nadole, a vrh blago iznad površine zemlje.
Razmak pri sadnji je manji nego kod običnog luka:
- oko 5–10 cm između biljaka,
- 30–45 cm između redova.
Može se saditi u jesen ili rano proleće. Jesenja sadnja omogućava raniju berbu, dok se prolećna sadnja preporučuje u hladnijim područjima.
Udružena sadnja: ŠTA se seje, a šta NIKAKO ne sme sa CRNIM lukom?
Za dobar rast potrebno je:
- najmanje 6 sati sunčeve svetlosti dnevno,
- dobro drenirano zemljište,
- umereno i redovno zalivanje (oko 2,5 cm vode nedeljno).
Šalot ne podnosi zadržavanje vode, jer to može dovesti do truljenja lukovica.
Kada je spreman za berbu?
Šalot stiže za berbu za oko 100 do 120 dana nakon sadnje. Znak da je spreman jeste kada se listovi osuše i polegnu.
Nakon vađenja iz zemlje, biljke je potrebno ostaviti na suvom i provetrenom mestu nekoliko nedelja da se prosuše. Tako pripremljen šalot može se čuvati i do osam meseci.
Dobar u jogurtu, dobar kao ČIPS
Šalot ima široku primenu u kuhinji. Njegova blaga aroma čini ga idealnim za razna jela – od salata do toplih obroka.
U nekim kuhinjama, poput iranske, koristi se mleven i pomešan sa gustim jogurtom kao dodatak jelima sa roštilja. Često se i kiseli zajedno sa drugim povrćem.
Može se koristiti i kao začin, a posebno je zanimljiv kada se sitno isecka i proprži do zlatno smeđe boje, tada postaje hrskav i podseća na čips.
Ipak, njegov puni ukus dolazi do izražaja kada se koristi svež.
Još nekoliko korisnih saveta
Šalot se lako razmnožava: svaka posađena lukovica daje više novih, pa ga jednom zasađenog možete godinama održavati u bašti.
Može se gajiti i u saksijama, što je posebno pogodno za manje prostore. Potrebno je obezbediti dobru drenažu i redovno zalivanje.
Važno je i napomenuti da, kao i ostale biljke iz roda Allium, može biti toksičan za kućne ljubimce, pa treba voditi računa gde se uzgaja.
Komentari