Krompir i paradajz često se nađu zajedno na tanjiru, ali možda ih povezuje više od dobrog ukusa. Prema najnovijoj genetskoj studiji objavljenoj u prestižnom časopisu Cell, moderni krompir možda je nastao zahvaljujući davnoj „saradnji“ s precima paradajza.
Tim naučnika analizirao je genome divljih i gajenih vrsta krompira i paradajza, kao i njihovih predaka. Otkrili su da svaki današnji krompir sadrži kombinaciju gena paradajza i jedne biljke slične krompiru – Etuberosum – što ukazuje da je došlo do ukrštanja dve različite biljke koje su stvorile savremeni krompir.
Možda vas zanima
„Ovo je jedna od najvećih genetskih analiza divljih vrsta krompira do sada,“ rekao je vođa studije Žijang Džang iz Kineske akademije poljoprivrednih nauka.
Već je bilo poznato da su paradajz i krompir u srodstvu – oba pripadaju rodu Solanum, zajedno sa plavim patlidžanom. Međutim, naučnicima je do sada bilo nejasno kako je krompir razvio svoje jestive podzemne delove – krtole.
Kako je sve počelo?
Istraživači su otkrili da je pre oko devet miliona godina došlo do prirodnog ukrštanja između divljeg paradajza i biljke Etuberosum. Zanimljivo je da ni jedna od tih biljaka nije mogla da stvori krtolu samostalno, ali zajedno – da. Naime, gen za „uključivanje“ razvoja krtola (SP6A) potiče od paradajza, dok gen koji upravlja razvojem podzemnih stabljika (IT1) dolazi od Etuberosuma.
Veruje se da se ovo ukrštanje dogodilo u Andima, baš u vreme kada su se te planine brzo uzdizale. Krtola je pomogla novonastaloj biljci da preživi u teškim uslovima i da se dalje širi – prvo kroz Južnu Ameriku, a zatim i širom sveta.
„Razvoj krtola dao je krompiru ogromnu prednost u surovim sredinama, što je dovelo do nastanka mnogih novih vrsta i raznolikosti kakvu poznajemo danas,“ objašnjava koautor studije Sanven Huan.
Još jedna zanimljivost: nedavno je primećeno da paradajz na Galapagosu razvijaju osobine koje su nekada bile prisutne kod patlidžana – poput proizvodnje gorkih alkaloida koji štite biljku od insekata.
Šta ovo znači za budućnost hrane?
Razumevanje evolucije krompira može pomoći naučnicima da razviju otpornije i raznovrsnije sorte. Na primer, istražuju se načini za razmnožavanje krompira pomoću semena – što bi donelo genetsku raznolikost i veću otpornost na sušu i bolesti.
„Metode korišćene u ovoj studiji mogu pomoći i u razumevanju drugih osobina biljaka, poput otpornosti na štetočine, hranljivosti i tolerancije na sušu,“ kaže Ami Čarkovski, naučnica sa Univerziteta Kolorado.
MITOVI o muškim i ženskim lubenicama i patlidžanu!
Na kraju – zahvalite se paradajzu
Ova istraživanja pokazuju koliko priroda ume da bude maštovita i povezana na načine koje ne bismo ni zamislili.
„Sledeći put kad budete jeli krompir – setite se da se za to delimično možete zahvaliti paradajzu,“ zaključuje Huan.
Izvor: Smithsonian Magazine
Komentari