DA LI STE ZNALI da kad polako počinje setva pšenice, ječma i uljane repice kreće i aktuelna tema a to je poljoprivredna mehanizacija. Zato pričamo o mašinama.
Jedno od pitanja koje se često postavlja je da li je moguće ubirati više ratarskih kultura sa jednim istim žitnim kombajnom? Slično kao i kod ratarskih sejalica, i žitni kombajni su postigli veliki napredak u tehnologiji, omogućavajući ubiranje deset i više različitih biljnih vrsta bez potrebe za nabavkom više kombajna. Da bi se to postiglo, potrebno je izvršiti određene adaptacije na svakom delu kombajna – kosionom, vršidbenom i separacionom uređaju.
Kosioni uređaj na kombajnu, poznat kao heder, može biti isti za određene biljne vrste poput pšenice, raži, ječma, ovasa, soje, tritikalea, dok se za druge biljne vrste koriste različiti hederski adapteri, kao što je slučaj sa kukuruzom i suncokretom. Takođe, vršidbeni uređaj, koji obuhvata bubanj, podbubanj i bitere, može se podesiti kako bi se pravilno obradila semena različitih biljnih vrsta. Na kraju, separacioni uređaj omogućava podešavanje zazora na sitima, smera i jačine vazdušne struje, prilagođavajući se specifičnostima svake biljne vrste.
Ova široka mogućnost podešavanja kombajna omogućava ne samo ubiranje različitih ratarskih kultura, već i drugih biljaka, kao što su aromatične, lekovite i industrijske biljke.
Jedno od pitanja koje se takođe postavlja je da li postoji mogućnost automatskog navođenja kombajna u radu. Automatizacija je sveprisutna u današnjem svetu, pa tako i u poljoprivredi. Kombajni su opremljeni sistemima za automatsko navođenje kao što su laser-pilot sistemi i GPS navigacija. Oni omogućavaju kombajnu da se kretanje po pravcu i nivelacija hedera na nagibima obavljaju automatski, čime se maksimalno iskorišćava radni zahvat hedera i minimiziraju gubici. Dodatno, postavljanjem određenih senzora, kombajn može prilagoditi vazdušnu struju ventilatora u zavisnosti od terena, smanjujući gubitke pri separaciji zrna.
Automatizacija i prilagodljivost kombajna su ključni faktori u postizanju veće efikasnosti i produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Zahvaljujući napretku tehnologije, poljoprivrednici mogu ostvariti veće prinose uz manji napor i troskove.
Da li je moguće ubirati više ratarskih kultura sa jednim istim žitnim kombajnom?
Slično kao i kod ratarskih sejalica, i žitni kombajni su sa napretkom tehnike postigli uniformnost u radu, kako bi se smanjili troškovi za nabavku više kombajna. Određenim adaptacijama na kombajnu, moguće je ubirati deset i više različitih biljnih vrsta, bez obzira bile one uskoredne ili širokoredne. Kako se žitni kombajn sastoji iz tri uređaja, kosionog, vršidbenog i separacionog, tako je potrebno izvršiti adaptaciju na svakom od njih. Kosioni uređaj na kombajnu se naziva heder. Heder je za određene biljne vrste isti, kao što su: pšenica, raž, ječam, ovas, soja, tritikale, dok se za druge biljne vrste hederi razlikuju kao što je: kukuruz, suncokret, a za određene biljne vrste se vrši adaptacija postojećih hedera kao što je u slučaju uljane repice.
Sledeći uređaj na kome se vrši adaptacija je vršidbeni uređaj. Kod kombajna tangencijalnog tipa, vršidbeni uređaj predstavlja bubanj i podbubanj sa prijemnim i odbojnim biterom. Podešavanja koje je moguće ostvariti na njemu kako bi se pravilno izvršilo seme neke biljne vrste jeste: ulazni i izlazni zazor, brzina obrtanja bubnja, prijemnog i odbojnog bitera, menjanje podbubnja i tzv. “blindiranje” bubnja. Na taj način postižu se uslovi za izvršavanje pšeničnog semena koji se nalazi u klasu do izvršavanja semena kukuruza koje se nalazi na oklasku. Poslednji element koji je potrebno prilagoditi datom usevu jeste separacioni uređaj, u okviru koga se podešava zazor na sitima, kao i smer i jačina vazdušnestruje.
Ovakvom širokom mogućnošću podešavanja kombajna stvaraju se uslovi i za prilagođavanje ubiranju ne samo ratarskih kultura, već i drugih aromatičnih, lekovitih i raznih industrijskih biljaka.
Slika 10. Hederi za različite tipove useva
Postoji li mogućnost automatskog navođenja kombajna u radu?
Danas se u svakom poslu teži sve većoj automatizaciji, kako bi se rukovaoc manje zamarao, a pri tome postigao veći učinak. Ako uzmemo u obzir žitni kombajn sa širokozahvatnim hederom u žetvi uskorednih biljaka, rukovaoc kombajna teško može da isprati u svakom momentu celokupan radni zahvat hedera, pogotovo što mu pažnju skreću i drugi faktori. Iz tog razloga u svakom momentu mora da ima određeno preklapanje hederom u pokošeni deo useva, kako bi bio siguran da će pokositi sve sa parcele. Drugi problem sa kojim se sreće jeste nivelacija hedera i samog kombajna na podužnim i poprečnim nagibima. U takvom radu nailazi se na niz problema, kao što je zarivnje kose hedera u zemlju, premeštanje celokupne mase na jedan kraj kombajna što uzrokuje gubitke.
Automatizacijom na kombajnima se postiglo da današnji rukovaoci ne moraju u tolikoj meri da paze na rad kombajna, osim ako ispred njega nije neka bandera. Savremena rešenja navode kombajn u pravcu i na nagibima, kako bi se iskoristio celokupan radni zahvat hedera i vršile određene nivelacije na nagibima.
Kretanje po pravcu se ostvaruje uz pomoć laser-pilot sistema i GPS navigacije, dok se nivelacija hedera na poprečnim nagibima vrši pomoću određenih klizača, koji kopiraju teren i na taj način ga postavljaju u pravilan položaj.
Drugi problem koji se javlja, pored radnog zahvata hedera, jeste prilikom same separacije zrna od različitih primesa. Tako na primer, prilikom rada na uzbrdici, desiće se da nam celokupno zrno sa primesama kreće ka kraju kombajna, ukoliko ne smanjimo vazdušnu struju ventilatora, mi ćemo još više pospešiti izbacivanje zrna i povećati gubitke. Postavljanjem određenih žiroskopa, rukovaoc dobija informaciju, da je na nagibu potrebno smanjiti ili povećati vazdušnu struju, kako bi te gubitke smanjio na minimum.
Izvor: Poljoprivredne mozgalice, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Komentari