Poljoprivreda se sve više razvija, pa ipak – kojom god granom da se bavite, najpre morate da zabodete plug u zemlju i poorete. Da bi obrada zemlje bila što kvalitetnija, uz minimalno potrošene resurse u vidu goriva i habanja mašine, a na kraju i vašeg vremena i fizičke snage, potrebno je da imate dobre raonike na plugu.
Možda vas zanima
Kvalitetan raonik je solidne tvrdoće, a spreman je za upotrebu kada je klepan, odnosno naoštren. Znaju li poljoprivrednici kako i zašto se klepa raonik, pitali smo metalostrugara Živojina Jankovića koji u svojoj rodnoj Donjoj Šatornji ima kovačku radnju.
„Raonik – bilo da je nov ili je radio godinu-dve dana, isto se otkiva. U radu se potroši na 5 ili 6 hektara, a uz to zavisi kakav je teren koji obrađuje – ako je, na primer, peskovita zemlja, brže će da se potroši. Proces je isti i kod novih i kod starih, prvo se ugreje na šljivovom drvetu do normalne temperature od 650-700 stepeni celzijusa, zatim čekićem od 5 kg izvučem do neke debljine tako da ga što više istanjim iz prvog grejanja, posle naravno manjim čekićem vršim ’peglanje’, da nema neke velike bore, brazde ili vidljive tragove udaraca čekićem“, kaže Janković.
Dok se danas raonik klepa pneumatskim čekićem kad se ceo zagreje, ovaj majstor sve radi ručno, pa se njegova delatnost sada smatra starim zanatom. Iako je dalekih 70-ih godina počeo da radi ovaj posao kod drugih majstora kao šegrt, tokom narednih godina bavio se bravarijom, limarskim radovima i slično. Konačno se vratio kovanju tek pre 7 godina, kada je od lokalnog kovača kupio radnju. Prve mušterije, naravno, bili su meštani.
Raonik – bilo da je nov ili je radio godinu-dve dana, isto se otkiva.
„Ne popravljam raonike samo meštanima, radim i ljudima iz okolnih sela i opština. Poljoprivrednici iz Topole i Ljubesela vole da upotrebljavaju više prav raonik nego konusan. Od toga koji ćete upotrebiti zavisi i tip zemlje koju obrađujete; smonica, humusna, sve to ima nekih svojih uticaja i na raonik i na tvrdoću, pa i na sam izgled raonika. Da li je plug 755 ili 756, nema neke velike razlike, imate visoki i niski klirens. Kod nas se pretežno koristi niski. Ipak, najvažnije za svaki raonik je kvalitet“, objašnjava naš sagovornik.
U poljoprivredi se upotrebljava dve vrste raonika: samooštreći i iskivajući. Samooštreći se koriste dok se ne potroše, pa stručnjaci poljoprivredne mehanizacije kažu da je znak da su potrošeni onog momenta kada debljina oštrice dostigne 2,5 do 3 mm. Iskivajući se održavaju samo iskivanjem i procene su da mogu da izdrže najviše 3 do 5 iskivanja.
„Ako je raonik od kvalitetnog materijala sa što više procenata mangana u sebi, normalno da će služiti više, jer mangan je materijal koji mu daje tvrdoću. Međutim, danas ljudi kupuju raonike na buvljim pijacama, i to samooštreće, za dvostruko nižu cenu nego u registrovanim radnjama. Problem je u tome što taj raonik nema tvrdoću, nema nimalo čelika u sebi i dok se ’pojede’ oštrica, on će doći skoro na istu debljinu kao na vrhu raonika – 7 ili 8 mm jer se brzo troši. Pa kad se potroši taj samooštreći deo, ja to otkujem, ali ne mogu lepo da okalim da bude dugotrajnije. U suštini, ne mogu da postignem tvrdoću kalenjem. Ako je mekan materijal, onda će se raonik saviti pri udaru o kamen ili neku drugu prepreku u zemlji“, objašnjava Janković.
Ako je raonik od kvalitetnog materijala sa što više procenata mangana u sebi, normalno da će služiti više, jer mangan je materijal koji mu daje tvrdoću.
Međutim, danas se problemi klepanja raonika rešavaju jednostavnom kupovinom novih. Umesto ponovnog oštrenja, nakon dve ili tri sezone, poljoprivrednici zamene raonik na plugu, jer nov i oštar raonik bolje obrađuje zemlju, štedi gorivo jer ne forsira mašinu koja ga vuče.
„Kad je raonik urađen kako treba i dobro okaljen, on može da poore 5 hektara bez problema i normalno je da je manja i potrošnja goriva i ostalog. Tup raonik neće da započne da ore zemlju, a ako je nov, klepan, on će odmah da se uhvati za zemlju“, zaključuje Janković.
Komentari