Leskovačka dunja je autohtona sorta dunje, voćke izrazite arome i ukusa. Jarko žute boje kada je zrela i slatkasto-kiselkastog ukusa. Pleni specifičnim mirisom, pa je idealana kao ukras za regale i kredence. Raste samoniklo, a stručnjaci smatraju da ima ogroman potencijal za izvoz u Evropsku uniju.

Od 100 kilograma sveže ubrane „Leskovačke dunje“ pojedini stariji Leskovčani znaju da „ispeku“ oko 12 litara „dunjevače“ prepečenice. Tako u leskovačkoj kotlini nema kuće koja u dvorištu nema sadnicu dunje.

Njeno idealno stanište je na oko 350m nadmorske visine, a teritorijalno je kao samonikla najviše zastupljena u selima u blizini  Orašca, petnaestak kilometara nadomak Leskovca. Ovde dunja zajedno sa orahom raste gotovo samoniklo na svakoj vrzini, na obroncima Suve planine i Babičke Gore.

Leskovačka dunja – Hit na leskovačkim pijacama

Leskovačka dunja u svojoj punoj zrelosti dostiže prosečnu težinu od oko 250 grama.  Ovih dana na leskovačkim pijacama je pravi mamac za brojne domaćice koje je nabavljaju u tradicionalnom spremanju „slatka od dunje“.

Tokom ove jeseni njene sadnice se prodaju po ceni od oko 150 dinara po komadu, dok se za kilogram ovog mirišljavog voća na leskovačkim pijacama traži oko 120 dinara.

Ova dunja dozreva u poznu jesen, a Leskovčani je beru tek kada njeno lišće sasvim opadne sa grane,odnosno do pojave prve slane, jer je tada najsočnija.

Meso dunje je sočno i veoma čvrsto,ali dok je mlada dunja  i još nezrela je bez naročitog ukusa. Ali kada sazri, obavezno je sastavni deo slatka i džemova od voća, kompota i drugih đakonija, kolača, sokova i slično.

U slobodnom prirastu u leskovačkim dunjištima dostiže visinu između 3 i 5 metara i dobro je razvijene krune. Plodovi su joj jabučastog oblika, “limun“ boje, i veoma je izdržljiva na niske temperature.

Veliki planovi za Leskovačku dunju

U leskovačkom Zadružnom savezu, koji posluje u okviru tamošnje Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski upravni okrug stručnjaci misle da „Leskovačka dunja“ i njen srodnik “Vranjski dunjac“ imaju veliku perspektivu izvoza na tržištu EU sa svojim kvalitetom, izgledom i ukusom.

U ovom regionalnom savezu, istakli su da će uzgoj leksovačke dunje biti stimulisan u narednih par godina raznim subvencijama ministarstva i lokalne samouprave.

To je naročita prilika za razvoj voćarstva na padinama Babičke Gore, Suve planine, Radana i planine Kukavice, jer „Leskovačka dunja“ traži takav teren, sa dosta vlage i bez posebnih biljnih štetočina. Takođe je i prilika da što više mladih ostane na selu, da živi,  radi i bavi se dunjarstvom.