Cene sirovina trenutno padaju nakon vrtoglavih nivoa dostignutih ranije tokom godine, a ponajviše uticaja na tržišna kretanja u Evropi imala su ratna dešavanja u Ukrajini. Sve to, naravno, reflektuje se i na region Jadranskog mora. Analitički tim Bloomberg Adria prognozira da nas i u narednim mesecima očekuje nestabilnost cena uzrokovana geopolitičkim dešavanjima, ali i borbom protiv inflacije.

Tržišta poljoprivrednih sirovina dostigla su vrhunac tokom prvog polugodišta 2022. Neke od njih zabeležile su najviše vrednosti svih vremena, poput pšenice, koja se 23. maja trgovala za 1.279 dolara po bušelu.

Cene poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarica kao što su pomenuta pšenica, ali i kukuruz, čiji su svetski dobavljači Rusija i Ukrajina, znatno su porasle u prvoj polovini 2022, navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Cenovne vrednosti su nastavile da rastu veći deo drugog kvartala 2022, a glavni faktori za takav trend bili su:

• zatvaranje ukrajinskih crnomorskih luka;
• rastuće svetske cene đubriva (gde su Rusija i Ukrajina takođe svetski dobavljači);
• suše u nekim od zemalja koje su veliki svetski proizvođači (naročito izražene u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi);
• zabrane izvoza hrane koje je uvelo nekoliko azijskih zemalja proizvođača, poput Indije (usled straha od nesigurnosti).

Međutim, sredinom juna neki od ovih faktora su se preokrenuli (u tom smislu možda najznačajnije je ponovno otvaranje luke u Odesi za izvoz).

To je gurnulo cene poljoprivrednih proizvoda nadole, pa se tako pšenica vratila na predratne nivoe, zabeleživši pad od 34 odsto u odnosu na vrhunac ostvaren ove godine, dok je cena kukuruza od svog vrhunca u 2022. pala za 11,5 procenata.

Jedan od aspekata koji je znatno doprineo tome bio je pad premija rizika za cene fjučersa, budući da nije došlo do materijalizacije rizika u okviru ponude u industriji.

“Oko 3,9 miliona tona poljoprivrednih proizvoda izvezeno je iz ukrajinskih crnomorskih luka od početka avgusta, u okviru sporazuma o izvozu, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija. Kukuruz čini skoro 50, a pšenica oko 25 odsto ugovorenog izvoza”, kaže se u izveštaju naših analitičara.

Na pad cene pšenice tokom proteklog meseca najviše su uticala dva faktora:

• pomenuto deblokiranje crnomorskih luka;
• snažan rod u Rusiji, najvećem svetskom izvozniku, koji je doveo do skoro rekordne količine pšenice koja je postala dostupna za isporuku.

Kada je u pitanju kukuruz, njegova cena je pala ispod maksimalnih nivoa zabeleženih u maju 2022. (766 dolara za bušel) uglavnom zbog već navedenih otvaranja luka u Ukrajini, što je nadomestilo probleme izazvane jakim sušama.

Cena soje je pala za 8,2 procenta u odnosu na maksimum ove godine dostignut u junu (1.582 dolara za bušel). Kako podeća naš analitički tim, poremećaji u lancu snabdevanja i ograničenja trgovine su uticala na tržište soje tokom pandemije virusa korona.

Ovi faktori su smanjili proizvodnju nusproizvoda soje, što se odrazilo i na samo tržište soje. Međutim, cene soje sada padaju, prateći kretanja u ostatku agrosektora.

Izvor: Bloomberg Adria