Krečenje stabala nekada je bilo obavezna mera u svakoj bašti, ali danas mnogi voćari nisu sigurni da li je to zaista korisno. U nastavku saznajte šta kažu stručnjaci – da li kreč štiti voćke od mraza, bolesti i štetočina ili je vreme za moderne alternative.
Da li je voćke neophodno krečiti ili je to uzaludan posao, večita je dilema. Mlađi voćari misle da je to samo gubljenje vremena, jer, u velikim plantažama voćke se nikada ne kreče pa opet redovno i obilno rađaju. Stariji pak tvrde da je to i te kako korisna mera iz više razloga. Potrudićemo se da vam pojasnimo stav starijih voćara koji tvrde da je krečenje i te kako korisno i to iz više razloga.
Možda vas zanima
Poznato je da bela boja odbija sunčeve zrake i usporava zagrevanje. Shodno tome, na voćkama će umanjiti posledice nagle promene temperature i izmrzavanja. Preciznije, cilj krečenja voćaka jeste da se stvori bela površina na stablu kako bi se na taj način omogućila refleksija svetlosti.
Bela boja na stablu i ramenim granama odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.
KAKO se i kada orezuju JABUKE?
Krećenje stabala voća: kada i šta treba krečiti za maksimalan efekat?
Praksa je pokazala da se voćke najbolje štite od izmrzavanja ako se okreče deblo i ramene grane. I to ne da se okreče, kao što se kreči zid, već da se natope pripremljenim rastvorom. Debla se kreče u kasnu jesen, a pre ozbiljnijih mrazeva, tokom novembra i decembra.
Kreči se oko podne, kada su temperature iznad nule, a vreme tiho, bez vetra i padavina. Takvih dana krečno mleko se brzo suši i nema spiranja.
Druga funkcija krečenja stabala jeste fungicidna i repelentna za pojedine štetočine koje su ispod ispucale kore pronašle prijatan zimovnik. Bela boja ujedno odbija i manje glodare koji bi mogli da oštete koru voćaka.
Prilikom krečenja voćaka važno je naneti deblji sloj kreča kako bi rastvor kroz pukotine dopro do debla i svih prezimljujućih stadijuma štetnih insekata koji se skrivaju ispod kore. Kako smo već napomenuli, važno je da se ne kreči samo deblo i trupac, već i gornji delovi, odnosno račve, dvadesetak centimetara od prvog grananja grana.
Za koje voćke je posebno korisno krečenje?
Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta koje imaju kratko i nestabilno zimsko mirovanje pa rastvor štiti koru od pucanja i rana koje nastaju usled velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura.
Nastale pukotine su „otvorena vrata“ mnogim parazitima koji tada lako prodiru u voćke. Takođe, krečenjem se uništavaju lišajevi i mahovine koji se ne ubrajaju u parazite, ali su idealna skrovišta mnogobrojnim štetnim insektima pa i nekim parazitima.
Pravilno napravnjen i dobro nanešen sloj kreča bi trebalo da ostane na voćkama do kraja zime ali bi na proleće valjalo ponoviti ceo postupak kako prolećne kiše ne bi sprale kreč.
Kako se pravi rastvor za krečenje voća?
Kako i ime kaže, rastvor za krečenje se priprema prvenstveno od kreča. Potrebno je pet kilograma kreča ali zbog efikasnosti mu se dodaje i 500 g kuhinjske soli koja stvara kvalitetniju kristalizaciju, zatim 200 g sumpora u prahu, koji je odličan fungicid ali i akaricid i plavi kamen kao baktericid.
Sve to se rastvori u 20 l vode. Prvo se u malo vode rastvori plavi kamen dodaju kreč i ostali sastojci i napravi pasta koja se postepeno razređuje preostalom vodom. Ovako pripremljena smeša treba da se ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje.
Smesu treba nanositi debljom četkom, ili valjkom za krečenje, a sloj pravilno naneti i popuniti sve pore i pukotine na kori. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali se brzo suši i dobija jarku belu boju.
Komentari