Trenutna proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja ne može da zadovolji potrebe tržišta za proizvode kao što su bosiljak, anis, borač, kamilica, korijander, mirođija, slačica. Srbija je, s druge strane, pogodna za gajenje ovog bilja.
Možda vas zanima
Ova proizvodnja je relativno nova privredna delatnost – poslednjih godina je u ekspanziji, i to pre svega zbog razvoja prerađivačkih kapaciteta. Gajenje ovog bilja ima nekoliko prednosti, kako ličnih, tako i društvenih. Najpre, postiže se ujednačen kvalitet, zatim, štite se samonikle ugrožene vrste i, na kraju, proizvodi se zdrava hrana koja nas čini zdravijima.
„Ova proizvodnja omogućava intenzivno korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje dve do tri vrste u toku godine na otvorenom ili u zaštićenom prostoru. U plastenicima je, recimo, ovo bilje ranije vrlo malo gajeno. A specifičnost ovog načina je što proizvodnja može da se organizuje tokom cele godine, tako da proizvođač može da ponudi tržištu bilje u jesen ili zimu“, kaže Violeta Petrović Luković, diplomirani inženjer agronomije.
Gajenje lekovitog bilja – mogućnost za veću zaradu
Prema rečima naše sagovornice, gajenje lekovitog bilja može u individualnim domaćinstvima da bude dodatna delatnost. Naime, bez većeg naprezanja poljoprivrednici u Srbiji mogu da se posvete gajenju ovih biljaka.
Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo.
„Radovi u začinskom, aromatičnom i lekovitom bilju se ne podudaraju sa drugim radovima na selu. Proizvodnja može da se organizuje i na zemljištu nižih bonitetnih klasa. Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo“, dodaje Petrović Luković.
Takođe, gajenje ovih biljaka može biti i u domenu hobija na slobodnim površinama, jer je obavljanje posla više relaksirajuće nego što zahteva neku veliku aktivnost. Stručnjaci uz to preporučuju gajenje bilja jer bi na taj način došlo do veće zastupljenosti kvalitetnih i sanitarno ispravnih proizvoda, a na kraju i do eksploatacije rasadnika koji su trenutni prazni.
Danas se u Srbiji primenjuju tri načina proizvodnje – kontrolisana kvalitetna proizvodnja, koju karakteriše intenzivna primena agrotehničkih mera, od kontrole zemljišta pa do primene svih potrebnih mera. Zatim integralna, gde se jasno propisuju pravila primene agrotehničkih mera za određeni region i vrstu. I na kraju, kontrolisana organska proizvodnja za koju je karakterističan izostanak svih veštačkih preparata.
Sagovornik: Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac
Komentari