Rakija, tradicionalno srpsko alkoholno piće, već vekovima se proizvodi u gotovo svakoj seoskoj kući. Ipak, prema rečima stručnjaka, da bi naša rakija bila kvalitetnija i imala svoje mesto na tržištu, a današnji standardi bili ispunjeni, potrebno je imati mnogo veća znanja o proizvodnji ovog pića, ali i bolju opremu. Nešto više o tome rekao nam je vrhunski poznavalac alkoholnih pića, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, doktor Ninoslav Nikićević.

„Kada dođem u neku novu sredinu i kada vidim da neko pije rakiju koja ima više od 45 volumnih procenata ili više od 18 gradi, onda se jednostavno naježim. Moje studente i narod uopšte učim nečemu što je pozitivno sa zapada, a to je da se ne pije ni jedno alkoholno piće sa većom koncentracijom od 45 volumnih procenata. To je upravo 18 gradi”, objašnjava dr Nikićević.

Možda vas zanima

Koliko dugo jaja ZAISTA mogu da se čuvaju, a da se ne pokvare?

Prehrambena industrija

11/04/2023

7 namirnica koje nemaju rok trajanja

Prehrambena industrija

07/08/2021

Kiseli Futoški kupus – put od kvaliteta do uspeha

Prehrambena industrija

22/08/2020

„Normalno, ima tu oponenata koji kažu da se decenijama piju pića od po 20 i više gradi. Ja im onda kažem da tako uništavaju svoje zdravlje, želudac i jetru. Jednostavno to ne valja za organizam. Mi ocenjivači ili kako nas pogrešno zovu degustatori, saglasni smo u tome. Ako piće ima više od 45 volumnih procenata, uopšte se ne oseća primarni miris dunje, kajsije, grožđa…”, dodaje ovaj stručnjak.

„Prema tome, recept je 16 do 18 gradi, odnosno 40 do 45 procenata. Samo šljivovica, breskovača, dunjevača i lozovača mogu i sa 45%. U Crnoj Gori kažem: `Hajde lozovača neka ide i jedan stepen više – 46 maksimum`.“

„Normalno, ima protivnika koji se opiru i neće to da prihvate. Međutim, posle 2, 3 ili 4 godine uvide šta sam govorio i kada se vratim u tu sredinu svi piju rakiju sa do 45 procenata. Onda mi kažu da sam imao pravo. Jeste, imam pravo, samo bi te loše navike trebalo da izbacimo.“

„Važno je i još jednu stvar promeniti”, napominje dr Nikićević: “Ne može samo zdravo voće da se konzumira sveže, a sve što je loše da ide u rakiju. Ne može! Mora i za rakiju da bude dobra sirovina. Takođe, fermentacija bi trebalo da se obavi kako treba. Ne može da neko zavši fementaciju u novembru, a destiliše u martu. Sve se to pokvari”.

„Trebalo bi da se piće dovede bar do meke rakije. Ona onda može da stoji koliko želite godina, ali bitno je da se komina ne pokvari. Naravno, važno je nabaviti i dobar aparat za destilaciju, a ne koristiiti neki koji je star 50 godina”, savetuje stručnjak.

„Trebalo bi da se odvajaju patoke, pa onda, ako će rakija ići u bure, znati koje je bure odgovarajuće. Dudovo bi moglo da prođe, ali sinonim kvaliteta za izradu buradi je hrast. Važno je odstraniti višak taninskih materija iz bureta, pripremiti bure da prihvati, bilo jako alkoholno piće, destilat ili vino.“

„Kada se sve to ispoštuje, na kraju će se dobiti jedno plemenito jako alkoholno piće. Još treba da naučimo kako da održimo taj kvalitet, kako da ga pretočimo u neke lepe boce, da bude lepa etiketa i onda može da se izvozi. Tada, sigurno je da će zemlja Srbija i proizvođači u njoj imati koristi od toga. Dok se to ne shvati, biće ovako kako je”, zaključuje dr Nikićević.

Sagovornik:
dr Ninoslav Nikićević, Poljoprivredni fakultet u Beogradu