Od davnina pa do današnjeg dana, svaka kuća ima metlu. Mnoge sprave, mašine i uređaji su se vremenom menjali, neki su potpuno zamenjeni naprednijim, ali je metla od davnina ostala ista. A za čišćenje dvorišta, šupa, štala, prostora ispred kuće, najbolja i nezamenjiva je metla od metljinja.
Metljinje je jednogodišnja biljka od koje se prave metle. Seje se u aprilu, a veoma dobro uspeva i kao samonikla, na mestima gde je biljka rasla prethodne godine, te je poispadalo seme. Raste žbunasto i može dostići visinu i do 2 m. Nije zahtevna i dobro uspeva na svim vrstama zemljišta. Ne napadaju je štetočine i nema potrebe za prskanjem. U toku rasta se širi i guši ostalo rastinje, tako da se ponaša kao korov, kako je u nekim mestima i nazivaju, a metlu napravljenu od te biljke nazivaju korova metla.
Možda vas zanima
Krajem leta stabljika postaje drvenasta i počinje da se suši. Tada je boja metljinja svetlosmeđa i to je vreme kada se biljka seče, a seče se srpom kao kukuruzovina. Tako isečeno metljinje treba osušiti na jakom suncu, a potom složiti na suvo mesto, vodeći računa o tome da se ne izlomi i ne iskrivi. Ako je metljinje izloženo kiši, ono pocrni, a ako nije pravilno složeno, ne mogu se od njega napraviti lepe i kvalitetne metle.
Nema mnogo ljudi koji u današnje vreme prave metle, ali se ipak mogu pronaći. Julijan Radvanji iz Kucure je jedan od njih. Metle je pravio njegov otac, a Julijan je bio zaposlen i u mladosti ga taj posao nije zanimao. Ipak, od oca je naučio zanat, pa danas, kad je već u penziji, vešto pravi metle i u toku našeg razgovora je, s lakoćom, jednu napravio da bi prikazao kako se to radi, od početka do kraja.
Pre početka pravljenja metli, metljinje treba očistiti i pripremiti. Grančice se ostavljaju samo u gornjem delu stabljike, jer će metla biti sačinjena iz jednog komada pa će očišćeni deo činiti dršku.
Više pojedinačnih stabljika se spajaju i vezuju zajedno. Julijan metljinje vezuje vrbovim prućem. Da bi vrba bila savitljiva, treba je namakati u vodu. Ne upotrebljava se puna grančica, već rascepljena uzduž, da bi bila tanja i savitljivija.
Ako je metljinje izloženo kiši, ono pocrni, a ako nije pravilno složeno, ne mogu se od njega napraviti lepe i kvalitetne metle.
Od alata Julijan koristi uže kojim zateže metljinje da bi bilo što čvršće uvezano, neku vrstu šila kojim napravi rupu na sredini snopića kuda provlači vrbov prut, da bi se metljinje stabilno držalo i da se metla ne raspadne. Zatim koristi klešta kojima zateže vrbu pre vezivanja i makaze kojima oblikuje metlu, po potrebi. Na kraju, oštrim nožem sastruže neravnine na dršci da bi metlu bilo lako i prijatno držati.
Julijan pravi metle od svog materijala i prodaje po ceni od 250 dinara. Pravi i „napola“, što znači da mu ljudi donesu materijal a on napravi metle, od kojih polovinu zadrži pa ih, zatim, proda.
Kaže da uvek proda sve što napravi, ali ne razmišlja o organizovanju velikog biznisa. Nije mu potrebna ni reklama, niti metle nosi na pijacu. Svi znaju da dobru i laganu metlu mogu naći kod majstora Julijana pa metle prodaje od kuće.
Naš sagovornik ističe da je on od svog oca naučio ovaj zanat „u pet do dvanaest“. Zato očekuje da će tako biti i sa njegovim sinom koji trenutno zbog svog posla nema vremena ni interesovanja da zanat savladava, ali se Julijan ipak nada da će porodičnu tradiciju nastaviti.
Možda će ovaj primer dati ideju mladima koji traže način da zarade novac. U ovom slučaju su dovoljne vredne i spretne ruke, a potrebno je i malo vežbe. Dobra metla će u tom slučaju lako naći kupca.
Autorka teksta i fotografija: Oksana Mudri Nedić
Sagovornik: Julijan Radvanji, zanatlija iz Kucure
Komentari