Slava Sveti Stefan, poznata i kao Stevanjdan, obeležava se 9. januara i jedna je od najrasprostranjenijih krsnih slava u Srbiji. Dolazi neposredno posle Božića i trećeg dana praznovanja Hristovog rođenja, pa se u narodu smatra produžetkom božićne radosti, tihim, ali duboko emotivnim praznikom.
Za razliku od velikih, svečanih slava koje okupljaju mnoštvo gostiju, Stevanjdan se u mnogim domovima obeležava mirnije, u krugu porodice, sa naglaskom na zahvalnost, zajedništvo i sećanje na pretke.
Možda vas zanima
Ko je bio Sveti Stefan
Sveti Stefan bio je jedan od prvih sedam đakona hrišćanske Crkve, izabran da pomaže apostolima u brizi o siromašnima i u organizovanju prve hrišćanske zajednice. Njegova služba nije bila samo praktična, već i duboko duhovna. Sveti Stefan se isticao mudrošću, snagom vere i darom propovedanja.
Prema crkvenom predanju, svojim rečima i delima svedočio je Hristovom učenju, zbog čega je ubrzo privukao pažnju i protivljenje onih koji su se suprotstavljali novoj veri.
Optužen je da huli na Boga i Mojsijev zakon, te je izveden pred sud. U trenutku kada mu je izrečena presuda, Sveti Stefan je, prema Jevanđelju, imao viđenje nebeske slave i Hrista s desne strane Boga Oca, što je dodatno razgnevilo njegove tužioce.
Osuđen je na smrt kamenovanjem, čime je postao prvi mučenik hrišćanske Crkve. Predanje kaže da je, umirući, izgovorio reči molitve za svoje mučitelje, moleći Boga da im oprosti. Upravo taj čin praštanja i smirenosti učinio je Svetog Stefana simbolom hrišćanske ljubavi, stradanja i vere bez mržnje.
U srpskom narodu, Sveti Stefan se poštuje kao zaštitnik doma i porodične sloge. Njegovo stradanje i praštanje duboko su utkani u značenje slave koja nosi njegovo ime, Stevanjdan, se ne doživljava samo kao dan proslave, već i kao dan tišine, pomirenja i sećanja na vrednosti koje okupljaju porodicu.
Običaji za Stevanjdan
Običaji vezani za Stevanjdan razlikuju se od kraja do kraja, ali svuda nose istu poruku: mir, gostoprimstvo i poštovanje tradicije.
Slavska trpeza
Stevanjdan se obeležava u danima nakon Božića, pa je slavska trpeza mrsna, ali u mnogim domovima skromna i porodična.
Obavezni su slavski kolač i žito, a često se služe jela koja su ostala od božićnih praznika, što dodatno naglašava kontinuitet i povezanost ovih dana.
Kao i kod svake slave, centralni trenutak je lomljenje slavskog kolača uz molitvu. U nekim krajevima, domaćin prvi dan slave dočekuje samo najbližu porodicu, dok se prijatelji i komšije primaju narednog dana.
Slava – jedina neprekinuta tradicija Srba
Otvorena vrata i pomirenje
U narodu postoji verovanje da se na Stevanjdan ne odbija gost. Kaže se da na ovaj dan kuća treba da bude otvorena, jer Sveti Stefan donosi mir i slogu.
Takođe, Stevanjdan se smatra dobrim danom za pomirenje: stare svađe se ostavljaju iza sebe, a nova godina započinje čistog srca.
Mnoge porodice na Stevanjdan posebno pominju svoje pretke i one koji su im slavu predali. U tom smislu, Stevanjdan nije samo porodični praznik, već i veza sa prošlim generacijama.
I danas, u savremenom životu, Stevanjdan čuva svoju suštinu. Bez obzira na to da li se slavi skromno ili svečano, u gradu ili na selu, poruka ostaje ista – porodica na okupu, mir u domu i zahvalnost za sve što imamo.
U vremenu koje često traži brzinu i buku, ovaj praznik nas podseća na tišinu, razgovor i toplinu doma, vrednosti koje nikada ne izlaze iz mode.
Komentari