Krstovdan je jedan od velikih praznika u pravoslavnom kalendaru i obeležava se dva puta godišnje – 18. januara (zimski) i 27. septembra (jesenji). Posebno značajan je jesenji Krstovdan, koji u crkvenoj tradiciji čuva sećanje na dva važna događaja vezana za Časni krst Hristov: njegovo pronalaženje i povratak u Jerusalim.
Pronalaženje Časnog krsta
Godine 326. carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, krenula je na pokloničko putovanje u Svetu zemlju. U Jerusalimu je započela potragu za krstom na kome je bio razapet Gospod Isus Hristos.
Možda vas zanima
Prema predanju, krst je pronađen na Golgoti, ispod temelja paganskog hrama. Da bi bili sigurni koji je pravi, tri pronađena krsta stavljali su redom na pokojnika, i tek kod trećeg se dogodilo čudo – mrtvi je oživeo. Tako je prepoznat Časni krst.
Patrijarh Makarije ga je tada visoko uzdigao da ga svi vernici vide, a upravo od tog trenutka potiče i naziv praznika – Podizanje Časnog krsta.
Povratak krsta u Jerusalim
Vekovima kasnije, 628. godine, vizantijski car Iraklije vratio je Časni krst u Jerusalim nakon što je bio odnet u Persiju.
Predanje kaže da car nije mogao da kroči putem kojim je Hristos nosio krst dok je bio u raskošnom odelu, pa je tek kad je skinuo carske insignije, obukao jednostavnu odeću i bosonog krenuo, uspeo da ga unese u hram Vaskrsenja.
Taj događaj zauvek je ostao simbol poniznosti pred Bogom.
Crkveno obeležavanje
Uoči Krstovdana, na večernjem bogosluženju iz oltara se svečano iznosi Časni krst i polaže na posebno postolje ukrašeno bosiljkom. Vernici tada prilaze, klanjaju se i celivaju ga kao najsvetiji simbol hrišćanske vere.
Sam praznik se obeležava postom – ne jede se meso ni riba.
Svetkovanje zaštitnika kuće ili slava – koliko krajeva, toliko običaja
Narodna verovanja i običaji
Pored crkvenih obeležavanja, jesenji Krstovdan u narodu prate brojni običaji i verovanja:
-
Bosiljak u kući – Veruje se da svaka žena na Krstovdan treba da unese bosiljak u dom. Ova sveta biljka donosi blagoslov, mir i napredak porodici tokom cele godine.
-
Post na hlebu i vodi – Nekada su ljudi strogo postili, verujući da taj čin donosi zaštitu i zdravlje. Čak postoji i poslovica: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti.“
-
Grožđe umesto drugog voća – Na Krstovdan se tradicionalno jelo grožđe, dok je drugo voće bilo „zabranjeno“.
-
Zaštita stoke – Stoka se mazala katranom u obliku krsta, kako bi bila zaštićena od bolesti.
-
Kraj poljskih radova – U nekim selima na ovaj dan prestajali su s dužnošću tzv. „poljaci“, ljudi koji su od Đurđevdana čuvali useve.
-
Predskazanja vremena – Narod je na osnovu vremena na Krstovdan predviđao kakva će biti zima i godina pred nama. Kiša je značila blagostanje, grmljavina rodnu godinu, dok su suvi i sunčani dani nagoveštavali sušu.
Krstovdan je praznik koji u sebi objedinjuje sećanje na velike događaje iz crkvene istorije, ali i bogatu narodnu tradiciju i običaje. Zato se u domovima pravoslavnih hrišćana obeležava sa poštovanjem i verom, kao dan blagoslova, molitve i nade u dobar rod i mir u porodici.
Komentari