U zemlji gde je oko 5% BDP-a vezano za poljoprivredu – a čak 40% teritorije koristi se za obradu – jedno pitanje postaje ključno za budućnost cele industrije: gde su mladi? I kako ih motivisati da uđu u sektor koji obezbeđuje hranu, izvoz i tehnološke inovacije, ali istovremeno budi asocijacije na fizički rad i nesigurne prihode?

Važno je znati da potraga za poslom u poljoprivredi ne mora da počne na traktoru. Može da počne online i to sa kvalitetnim CV-jem. CV maker platforme poput CVmaker.rs omogućavaju jednostavno kreiranje profesionalnih biografija koje poslodavci mogu lako da skeniraju i ocene. Dobar CV i prilagođen sektoru i ulozi može da napravi razliku između “pročitao i zaboravio” i “pozvan na razgovor”.

Posao poljoprivreda i gde mladi greše: pogrešna percepcija sektora

Većina mladih traži posao u gradovima, u kancelarijama, startupovima, ili odnedavno, u IT sektoru. Poljoprivreda se retko pominje kao poželjna karijera. Glavni razlog je percepcija — slika posla pod suncem, bez stabilne plate i radnog vremena. Ali tržište 2025. ne funkcioniše više tako.

U EU skoro 11 miliona ljudi zaposleno je direktno u poljoprivrednom sektoru dok dodatnih 20 miliona radi u lancu snabdevanja hranom, uključujući logistiku, kontrolu kvaliteta, preradu i digitalizaciju. Srbija kao zemlja kandidat već uvodi digitalne prakse poput precizne poljoprivrede, što otvara vrata mladima koji poznaju tehnologiju, dronove, senzore, pa i softver za upravljanje imanjem.

Gde konkretno mogu da traže posao?

Ne postoji jedan put. Postoji više pristupa koji se mogu kombinovati:

• Prakse i stažiranja u poljoprivrednim zadrugama, farmama, ili prehrambenim kompanijama koje rade sa sirovinama.
• Online platforme poput Agroklub, Infostud Agrobiznis, ili sajta PSSS.rs (Poljoprivredna savetodavna i stručna služba).
• EU programi i razmene kao što je Erasmus+ Rural Mobility, koji omogućavaju sticanje iskustva u Italiji, Francuskoj ili Španiji.
• Porodična gazdinstva i mala imanja često traže mlade koji žele da ulože znanje i postanu partneri a ne samo radnici.

Jedan od korisnih kanala za oglašavanje praksi i poslova jesu regionalne mreže koje organizuju događaje i radionice za mlade iz ruralnih krajeva sa ciljem da ih uveže sa firmama iz sektora.

Primeri iz prakse

Ivan (24) je završio Visoku poljoprivrednu školu strukovnih studija u Šapcu. Posle nekoliko neuspešnih konkurisanja za poslove u prehrambenim laboratorijama odlučio je da proširi vidike. Krenuo je da prati platforme za zapošljavanje u agraru i pronašao oglas za farmu u okolini Zrenjanina koja koristi dronove i satelitske mape za analizu zemljišta.

Zahvaljujući dobro napisanom CV-ju i dodatnom kursu iz GIS mapiranja dobio je posao asistenta u digitalnom sektoru farme. Danas planira da otvori sopstvenu uslužnu firmu za mapiranje imanja dronovima.

Ili na primer Lazar koji se posle pet godina života i studiranja u Americi vratio u rodnu Srbiju, da bi se posvetio porodičnom poslu i organskoj proizvodnji povrća. A tu je i Nikola koji je svoj život posvetio voćnjaku. 

Koje su veštine potrebne mladima?

Poljoprivreda danas zahteva mnogo više od znanja o biljkama i stoci. Traže se sledeće kompetencije:

• Osnovno razumevanje agroekonomije i tržišta
• Rukovanje softverima za upravljanje farmom (kao što su FarmLogs ili Agroop)
• Poznavanje engleskog jezika i tehničke dokumentacije
• Veštine digitalnog marketinga za promociju lokalnih proizvoda
• Razumevanje održive poljoprivrede i EU standarda

Posebno se vrednuje spremnost na terenski rad kombinovan sa analitičkim razmišljanjem. Kandidati koji mogu da objasne kako satelitski podaci mogu da pomognu u preciznijem đubrenju često se ističu na razgovorima za posao.

Gde se kriju subvencije i grantovi?

Mladi koji žele da pokrenu sopstveni posao poljoprivreda projekat u agraru imaju pristup brojnim izvorima finansiranja. Ministarstvo poljoprivrede Srbije ima posebne programe za mlade poljoprivrednike do 40 godina. Takođe kroz IPARD fondove EU moguće je dobiti bespovratna sredstva do 70% za nabavku mehanizacije, izgradnju objekata ili digitalizaciju proizvodnje.

U 2023. godini čak preko 1000 mladih poljoprivrednika u Srbiji konkurisalo je za ove fondove a više od 70% njih prošlo je u prvom krugu. Ovo pokazuje da postoji ozbiljno interesovanje ali i realna šansa da se razvije posao koji ima perspektivu.

Kako se istaknuti u moru kandidata?

Važno je ne samo znati teoriju već pokazati spremnost da se uči i prilagodi. Mladima koji žele da se istaknu savetuje se sledeće:

• Učešće na agro sajmovima i radionicama gde se mogu direktno upoznati poslodavci
• Stvaranje LinkedIn profila sa konkretnim projektima iz prakse
• Pisanje stručnih članaka ili blogova o temama kao što su regenerativna poljoprivreda, pametne farme i lokalna prerada

U vremenu kada je personal branding postao važan i u agraru, pokazivanje strasti prema temi često ima veću težinu od ocena sa fakulteta.

Poljoprivreda kao prostor za inovaciju i sigurnost

S obzirom na klimatske promene, nestašice hrane i potrebu za lokalnim proizvodima, sektor poljoprivrede je postao epicentar inovacija. Mladi koji uđu u ovu industriju ne ulaze samo u tradicionalni lanac proizvodnje već u polje gde se susreću biotehnologija, IT, logistika i ekonomija.

Prema istraživanju FAO, globalna potražnja za agrarnim stručnjacima porašće za 15% do 2030. godine. U Srbiji se očekuje sličan trend, naročito u oblastima organske proizvodnje, digitalne agrikulture i prerade proizvoda za izvoz.

Na kraju

Zapošljavanje mladih u poljoprivredi nije više misaona imenica. To je proces koji zahteva aktivan pristup, otvorenost za nova znanja i razumevanje da je agrar u 2025. mnogo više od rada na njivi. To je industrija sa budućnošću. I ulaznica za tu budućnost je jednostavna: dobar CV, konkretne veštine i želja da se doprinese sektoru koji hrani svet.