Regenerativna poljoprivreda prvi put je prepoznata kao važan pravac u novoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine. Ovaj pristup, koji podrazumeva očuvanje zemljišta, povećanje biodiverziteta i dugoročnu održivost proizvodnje, mogao bi da donese značajne promene u načinu na koji se obrađuje zemlja i razvijaju ruralna područja.
Kako ističu iz NALED-a, uvrštavanje regenerativne poljoprivrede u strateški dokument predstavlja važan korak ka modernizaciji domaće poljoprivrede i usklađivanju sa savremenim evropskim praksama.
Možda vas zanima
Regenerativna poljoprivreda podrazumeva skup praksi koje imaju za cilj obnovu zemljišta, povećanje organske materije i unapređenje ukupnog ekosistema. Za razliku od konvencionalne proizvodnje, ovaj pristup stavlja fokus na dugoročnu plodnost zemljišta i otpornost na klimatske promene.
U NALED-u navode da je prepoznavanje ovog koncepta u Strategiji rezultat dugogodišnjih inicijativa i saradnje sa institucijama, ali i potrebe da se odgovori na sve izraženije izazove u poljoprivredi – od degradacije zemljišta do klimatskih ekstrema.
Jedan od ključnih ciljeva Strategije jeste unapređenje konkurentnosti poljoprivrede uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Upravo tu regenerativna poljoprivreda ima značajnu ulogu, jer doprinosi smanjenju upotrebe hemijskih sredstava, boljem upravljanju vodnim resursima i povećanju otpornosti useva.
Takođe, ovaj model proizvodnje može imati pozitivan uticaj i na ekonomiju gazdinstava, jer dugoročno smanjuje troškove inputa i povećava stabilnost prinosa. Uvođenje ovakvih praksi zahteva dodatnu edukaciju proizvođača, ali i sistemsku podršku kroz podsticaje i programe.
U Strategiji se posebno ističe potreba za razvojem znanja i inovacija, kao i za jačanjem savetodavnih službi koje bi pomogle poljoprivrednicima u prelasku na održivije modele proizvodnje.
NALED naglašava da je važno da implementacija Strategije bude praćena konkretnim merama i finansijskom podrškom, kako bi regenerativna poljoprivreda zaista zaživela na terenu, a ne ostala samo deo strateških dokumenata.
S obzirom na sve veći pritisak klimatskih promena i potrebu za očuvanjem resursa, ovaj pristup bi mogao da postane jedan od ključnih stubova razvoja srpske poljoprivrede u narednoj deceniji.
Komentari