Na sednici 18. septembra, Vlada Srbije imenovala je ministarku zaštite životne sredine Saru Pavkov za predsednicu Nacionalnog saveta za klimatske promene, zajedno sa još 32 člana iz različitih oblasti, što je zvanično potvrđeno u Službenom glasniku. Među članovima Saveta su predstavnici ministarstava i drugih institucija Vlade Srbije za oblast klimatskih promena, kao i predstavnici Univerziteta, naučnih institucija i civilnog društva.
Inače, ovo je četvrti po redu sastav od kada je 2021. godine, po drugi put, osnovan Nacionalni savet za klimatske promene. Savet je do sada održao svega četiri sednice, ali se malo zna o njegovom radu i koliko doprinosi Srbiji u vremenu kada su sve izraženije posledice klimatskih promena.
Možda vas zanima
Prvi predsednik Nacionalnog saveta za klimatske promene, koji jeosnovan u novembru 2014. godine, bila je tadašnja ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. Zamenik i sekretar saveta takođe su bili iz istog ministarstva Stana Božić i Danijela Božanić.
Savet je imao još 22 člana, a jedan od retkih koji je opstao svih ovih godina je direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić. Savet je u međuvremenu povećao broj članova, a pre Sare Pavkov na njegovom čelu bila je bivša ministarka životne sredine Irena Vujović.
Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (ispred Mreže organizacija civilnog društva Zelena stolica) i jedna od članica Saveta od 2021. objašnjava za Danas da je Nacionalni savet za klimatske promene uspostavljen na osnovu Zakona o klimatskim promenama i definisan je kao savetodavno telo Vlade, ali da u praksi i nije baš tako.
“Zadatak Saveta je da prati i procenjuje sprovođenje klimatskih politika, da pruža stručnu podršku i savetuje Vladu Republike Srbije u vezi sa pitanjima relevantnim za klimatske promene, da obezbedi da se klimatski aspekti uključe u sektorske politike.
Takođe, Savet bi trebalo da daje preporuke za izmene i dopune zakona i javnih politika, u skladu sa evropskim regulativima i standardima Ujedinjenih nacija. Drugim rečima, Savet bi trebalo da okuplja predstavnike institucija, stručnjake i predstavnike civilnog društva kako bi zajednički oblikovali preporuke i unapređivali politike u oblasti klimatskih promena. Međutim, u praksi se to do sada nije dešavalo”, navodi Jovčić.
Prema njenim rečima, Nacionalni savet za klimatske promene do sada je imao funkciju foruma za informisanje članova o aktivnostima Ministarstva i međunarodnim procesima, usvojenim politikama i podzakonskim aktima, umesto da bude savetodavno telo koje daje preporuke i oblikuje politike.
“Diskusija je postojala, ali bez jasnih zaključaka i preporuka koje bi bile upućene Vladi Republike Srbije”, ističe ona.
Jovčić ukazuje da Srbija već ozbiljno oseća posledice klimatskih promena, navodeći da ukupna minimalna materijalna šteta izazvana ekstremnim klimatskim i vremenskim događajima, u periodu od 2000. do 2020. godine, iznosi 6,8 milijardi evra.
“Imajući u vidu samo ovaj podatak, smatram da je prioritet da Savet konačno proradi u skladu sa svojim zakonski definisanim nadležnostima i da obezbedi horizontalnu koordinaciju različitih sektora i vertikalnu koordinaciju između nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog nivoa upravljanja, kako bi pitanja klimatskih promena bila integrisana u sve relevantne politike i kako bi se obezbedila njihova dosledna i efikasna primena i umanjile i ublažile posledice klimatskih promena”, ocenjuje naša sagovornica.
Izveštaji o radu Nacionalnog saveta za klimatske promene objavljeni na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine pogrešno su označeni za 2021. i 2022. godinu, 2023. godine nije održana nijedna sednica Saveta, dok izveštaj za 2024. kada su održane dve sednice (20. februara i 16. decembra), još uvek nije objavljen, ali su objavljeni Poslovnik o radu Nacionalnog saveta za klimatske promene i zapisnici sa sve četiri sednice, koje su se održavale u palati Srbije.
DRI upozorava: 58 miliona evra otišlo na navodnjavanje koje nije pušteno u rad!
Na poslednjoj sednici, 16. decembra prošle godine, kako stoji u zapisniku, Irena Vujović je, između ostalog, istakla da je Ministarstvo ostvarilo niz značajnih konkretnih rezultata i uspeha u oblasti klimatskih promena koji se odnose pre svega na uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskih i industrijskih postrojenja, koja su od januara 2024. u obavezi da pribave dozvole za emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno da će do kraja 2024. biti izdato 100 dozvola.
Govorilo se o COP29 koji je održan u Bakuu gde je i učestvovala i srpska delegacija. Takođe, Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike je tada predstavila i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. sa vizijom do 2050. (INEKP).
Ključni ciljevi INEKP do 2030. se odnose na smanjenje emisije GHG za 40, 3 odsto u odnosu na 1990. godinu, kao i da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u 2030. dostigne 33, 6 odsto.
Još se ne zna kada će biti sledeća sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene i da li će on ubuduće ispunjavati svrhu zašto postoji. Ono što je poznato je da je Srbija po treći put povećala klimatsku ambiciju do 2035. godine.
Prema Nacionalno utvrđenom doprinosu – NDC 3.0., koji je Vlada Srbije usvojila 4. septembra ove godine, predviđeno je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 40, 1 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Ko su članovi novog saziva Nacionalnog saveta za klimatske promene
Predsednica:
Sara Pavkov, ministar zaštite životne sredine
Članovi:
(1) Snežana Paunović, ministar državne uprave i lokalne samouprave,
(2) prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
(3) Dragana Ostojić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine,
(4) Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija,
(5) Aniko Jeras, državni sekretar u Ministarstvu prosvete,
(6) prof. dr Ivana Stašević Karličić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja,
(7) prof. dr Mina Zirojević, posebni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,
(8) Jasmina Jović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine,
(9) Jovana Joksimović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike,
(10) Nikola Vitas, pomoćnik ministra privrede,
(11) dr Jelena Kostić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija,
(12) Dušan Radonjić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,
(13) ambasador Katarina Lalić Smajević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova,
(14) Bojan Tomić, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova,
(15) Jelena Đedović, rukovodilac Grupe za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Sektor za koordinaciju procesa pristupanja, koordinaciju pripreme i sprovođenja Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i praćenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo za evropske integracije,
(16) Bojana Bogojević, Grupa za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Sektor za koordinaciju procesa pristupanja, koordinaciju pripreme i sprovođenja Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i praćenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo za evropske integracije,
(17) Stefan Simeunović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine u Ministarstvu zaštite životne sredine,
(18) dr Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine u Ministarstvu zaštite životne sredine,
(19) prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda,
(20) Goran Pejanović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda,
(21) Vladimir Šutić, vršilac dužnosti zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku,
(22) Aleksandra Došlić, vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije,
(23) Alen Kiš, stručnjak za zaštitu prirode, Odeljenje za biodiverzitet i ekološku mrežu, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode,
(24) Tatjana Buha Matić, savetnik u Sektoru za unapređenje ravnopravnosti, saradnju i projekte, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,
(25) Dragan Đurica, vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine,
(26) Ivana Šarić, vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj,
(27) mr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredna komora Srbije,
(28) prof. dr Aleksandar Popović, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
(29) prof. dr Srđan Glišović, dekan Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu,
(30) dr Rastislav Stojsavljević, vanredni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
(31) Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti, Stalna konferencija gradova i opština,
(32) Ivana Jovčić, Centar za unapređenje životne sredine, Mreža organizacija civilnog društva Zelena Stolica.
Izvor: Danas
Komentari