Ugovore za bespovratna sredstva, protekle nedelje, potpisalo je novih 58 zadruga. Novac, u ukupnom iznosu od 667,2 miliona dinara dobilo je 8 stočarskih, 9 voćarskih, 14 ratarskih, 7 povrtarskih, 6 pčelarskih, 13 zadruga koje se bave preradom proizvoda i 1 zadruga koja se bavi hortikulturom. Subvencije, pre svega za tehnološki iskorak, dobile su i dve složene zadruge, jedna sa teritorije Centralne Srbije i jedna iz Vojvodine. Ove godine bilo je znatno više stočarskih i voćarskih zadruga koje su prepoznale ovaj konkurs kao mogućnost da se probiju na tržište.
„Naš interes je da zadrugarstvo predstavlja proces koji neće stati. Bez dobre zadruge, teško da možemo govoriti o opstanku naših sela. Ja sam zahvalan lokalnim samoupravama, jer lokalne samouprave su spremne da kažu da, ovde možemo da odvojimo zemljište da jedna zadruga nikne, omogućićemo vodosnadbevanje, napajanje električnom energijom, imaćemo adekvatnu IT mrežu…Takva zadruga može dobro da funkcioniše“, izjavio je Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i obratili se prisutnima predstavnici Nacionalnog tima za preporod sela i eminentni ljudi iz struke i nauke.
Prema rečima predsednika Zadružnog saveza, Nikole Mihailovića, projekat sa zadrugama ih je sve mobilisao kada je počeo 2016. godine. On je istakao da ih je država prepoznala donešenjem zakona o zadrugama, a da je od 2017. od kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“, taj broj zadruga već premašen i da toliki broj zadruga svakako donosi kvalitet.
„U narednom periodu ono što Zadružni savez propagira svuda na terenu, to su znanje na prvom mestu, zadruge, udruživanje u zadruge i stočarska proizvodnja“, navodi Nikola Mihailović.
„Taj projekat je probudio svest kod naših seljana, da samo udruženi mogu ići napred“, rekao je akademik Dragan Škorić. On je istakao da mu je posebno drago da može u raznim selima da čuje razmišljanja o udruživanju. „Znači, zadruge postaju nosioci razvoja sela i šire – regiona“, zaključuje Dragan Škorić.
„Ono što je uspeh sigurno, celog ovog tima, što smo vratili poverenje, pre svega seljaka, proizvođača u zadružni sektor“, istakao je Dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu. On je, takođe, izdvojio da je najveći uspeh što će preko tih zadruga, koje treba da pokrenu razvoj manjih sredina, ući nove tehnologije i nova znanja kako bismo bili što konkurentniji.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine je naveo da zadruge u poslednje tri godine nisu građani drugog reda već su kao pravna lica ušla u red pravnih subjekata na ravnopravan način.
„One više ne razmišljaju u svom golom opstanku, već o razvoju i investicijama, i to je ključ ovog projekta“, zaključio je Radislav Jovanov.
Prema rečima Miroslava Nikolića, predsednika opštine Knić važna je povezanost seljaka – farmera, struke i nauke. On je naveo da primenjuju nove tehnologije i da je to ono što je prepoznala Vlada Srbije i ministar Krkobabić.
„Bez podsticaja imovina koju posedujemo, koju imamo ne bi mogla da se stavi u funkciju ovako brzo kao što ćemo učiniti. Pravo ohrabrenje predstavlja taj program „500 zadruga u 500 sela“, i samo mesto i razlog današnjeg okupljanja za nas zadrugare puno znači“, rekao je Branko Varničić, direktor zadruge Morava Gorobilje. On takođe potvrđuje da je država prepoznala da zadružno organizovanje može da pomogne nestanku naših sela.
Podsetimo se, projekat pod nazivom „500 zadruga u 500 sela“ je od svog početka 2017. godine premašio sva očekivanja i vratio poverenje u zadrugarstvo u Srbiji.
„Mi smo, pre nepunih tri godine, krenuli u ovaj posao. Proklamovali smo i rekli 500 zadruga u 500 sela. Danas su mi dali informaciju iz Zadružnih saveza, u ovom periodu formirano je 605 zadruga. To je impresivna brojka koja govori da je vraćeno poverenje u zadrugarstvo Srbije. Bez udruživanja poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, ona dugoročno ne mogu da opstanu“, zaključio je Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj.
Komentari