Protesti nezadovoljnih poljoprivrednika nastavljaju se širom Srbije, a blokade i okupljanja organizuju se u više regiona. Ekipa AGROmedia portala posetila je Banatsko Novo Selo, gde su protestovala lokalna udruženja, a razgovarali smo sa poljoprivrednikom Lalom iz Ilandže, koji već danima pruža podršku kolegama, kako u svom kraju, tako i u drugim delovima Srbije.
Lala kaže da je prethodnih dana obilazio Šumadiju, Mrčevce i Rađevinu, gde je razgovarao sa ratarima, voćarima i mlekarima, slušajući njihove probleme na terenu. Kako ističe, gde god da ode, situacija je slična.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, danas gotovo da nema grane poljoprivredne proizvodnje koja donosi profit. U ratarstvu je, kaže, jedino šećerna repa trenutno isplativa, dok su druge kulture u ozbiljnom minusu. U voćarstvu i povrtarstvu situacija je podjednako teška – niske otkupne cene kupusa, jabuke i mleka ne pokrivaju troškove proizvodnje.
On smatra da je poljoprivreda postala neisplativa privredna grana i da je potrebno ozbiljno otvoriti javnu raspravu o statusu poljoprivrednika i sistemskim rešenjima. Posebno naglašava pitanje radno-pravnog položaja proizvođača.
Kako kaže, poljoprivrednici ne smeju da budu „državne sluge“, već moraju imati status radničke klase, sa pravom na bolovanje u slučaju povrede na radu, kao i trudničko bolovanje za žene koje rade na gazdinstvima. Bez jasnog definisanja tog statusa, smatra, nema ozbiljnog napretka.
Za razliku od većine kolega, Lala ističe da nije pristalica subvencija, već zaštitnih cena. Kao primer navodi podsticaj od 100.000 dinara za priplodnu junicu, uz računicu da tele do krave jede oko 1.000 dana, što praktično „pojede“ dobijeni iznos. Kada takva junica postane krava, proizvođačka cena mleka je, kako navodi, oko 60 dinara, dok se mleko prodaje za oko 30 dinara po litru.
Posebno se osvrnuo na odnos cene pšenice i hleba, ocenjujući ga kao nelogičan i štetan po proizvođače. Ističe da je cena pšenice oko 20 dinara, dok je cena hleba višestruko veća, i postavlja pitanje gde nestaje razlika u lancu od njive do rafova.
Na pitanje da li ima poverenja u Ministarstvo poljoprivrede i aktuelnu vlast, odgovara da je skeptičan. Navodi primer sa jednog ranijeg skupa stočara, gde su, prema njegovim rečima, odgovori nadležnih bili nerealni u odnosu na stvarne kapacitete malih proizvođača.
„Dotakli smo dno!“ Ministar uspeo da ujedini ratare, mlekare i stočare…u PROTESTIMA!
Kada je reč o očekivanjima od protesta, Lala poručuje da je ključ u slozi poljoprivrednika.
„Samo sloga Srbina spasava“, ističe, naglašavajući da su problemi u agraru od životnog značaja i da pogađaju sve sektore.
On smatra da su sadašnji protesti posledica prošlogodišnje suše i kasnog mraza, koji, kako kaže, nisu proglašeni elementarnom nepogodom. Voćarstvo je, prema njegovim rečima, pretrpelo ozbiljne gubitke zbog mraza, dok je ratarstvo dodatno pogođeno sušom i podbačajem prinosa kukuruza.
Na pitanje da li vlast računa na to da će prolećni radovi utišati proteste, odgovara da poljoprivrednici nemaju razloga da odustanu, jer su problemi dubinski i dugotrajni. Ističe da bez stabilne proizvodnje hrane nema ni stabilne države.
Kada je reč o uvozu žitarica i drugih prehrambenih proizvoda, smatra da domaći proizvođači ne mogu dugoročno biti zanemareni, ali da su klimatske promene dodatno pogoršale situaciju. Suša je, kako navodi, mnogim proizvođačima donela ogromne gubitke, posebno kod kukuruza, gde su prinosi višestruko manji od genetskog potencijala.
Za kraj, Lala poručuje da je „rodna godina“ najveća želja svakog poljoprivrednika, ali da bez sistemskih promena ni dobra godina neće biti dovoljna da se agrar oporavi.
Komentari