NBS u svom najnovijem izveštaju o inflaciji dosta prostora posvetila je uticaju klimatskih promena na ekonomiju, uglavnom preko poljoprivrede.

Nije novost da poljoprivredna proizvodnja umnogome zavisi od vremenskih prilika, te da je baš zato ovogodišnji prinos voća, kao i brojnih žitarica desetkovan.

Od mraza, oluja sa gradom do velikih suša, sve je to od početka ove godine protutnjalo Srbijom, a poljoprivrednici su probali da sačuvaju nešto od zasada. Međutim, mnogi u tome nisu uspeli, a prema procenama stručnjaka za klimatske uslove, biće sve teže bez nekih konkretnijih rešenja.

Klimatske promene ostavljaju sve veći uticaj i na BDP, inflaciju i druge ekonomske indikatore zemlje.

„Rizik projekcije inflacije i BDP-a predstavlja i domaća poljoprivredna sezona, za koju smo u novoj projekciji pretpostavili da će ove godine biti lošija od prosečne, a ipak blago bolja od prošlogodišnje, s obzirom na to da su vremenske prilike u julu ove godine bile bolje od prošlogodišnjih, kao i da proizvodnja pšenice beleži rast u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u izveštaju NBS.

Za inflaciju je, kako su objasnili, važan uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća, a za BDP i na rod žitarica.

Kukuruz na udaru klimatskih promena: Preti pad prinosa do 70% – šta preduzeti?

Njihova projekcija rasta BDP-a za ovu godinu niža je od majske i iznosi 2,75 odsto, pre svega, pod uticajem manjeg rasta poljoprivredne proizvodnje od očekivanog u maju, kada su pretpostavili da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti prosečna.

Ako se uzmu u obzir raspoloživi podaci RZS-a o proizvodnji pšenice i pojedinih sorti voća, kao i o zasejanim površinama jesenjih kultura, ali i s obzirom na vremenske prilike, NBS procenjuje da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti lošija od prosečne, ali ipak nešto bolja od prošlogodišnje.

Konkretno, prema proceni RZS-a, u 2025. očekuje se pad proizvodnje višanja za čak 42,3 odsto i malina za 12,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, NBS podseća da podaci pokazuju da imamo manje zasejanih površina kukuruza za 2,7 odsto, šećerne repe za 26,6 odsto, suncokreta za 2,5 odsto i soje za 5,8 odsto. S druge strane, proizvodnja pšenice veća je za 24,3 odsto u odnosu na 2024. godinu.

„Kada uzmemo sve navedeno u obzir, naša procena je da će poljoprivredna proizvodnja ostvariti rast od dva odsto u tekućoj godini, i time obezbediti 0,1 p.p. rastu ukupnog BDP-a“, objasnili su iz NBS.

Međutim, oni ukazuju da će efekat na poljoprivredu i narednih godina u velikoj meri zavisiti od klimatskih faktora, naročito ako se ima u vidu da se poslednjih godina tokom leta često beleže temperature koje su iznad višegodišnjih proseka i s malom količinom padavina.

U izveštaju se navodi i da NBS očekuje da će međugodišnja inflacija i u ostatku ove godine nastaviti da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5 odsto), pre svega, zbog
uticaja nepovoljnih vremenskih prilika na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone i viših cena voća i povrća.

Dakle, kako objašnjavaju, u poređenju s prethodnom projekcijom iz maja, nova projekcija inflacije je na višem nivou, a jedan od glavnih krivaca za to jeste uticaj nepovoljnih vremenskih prilika na cene svežeg voća i povrća.

U izveštaju se podseća i na to da su u periodu 2021–2022. godina, troškovi repromaterijala u poljoprivredi porasli oko 50 odsto, vođeni cenama veštačkog đubriva i goriva.

Iako su oni 2023–2024. godine smanjeni za 10 odsto, i dalje su 40 odsto viši nego pre pandemije virusa korona.

Iz NBS su ukazali da se rast troškova preneo kroz ceo lanac proizvodnje hrane, od ratarstva do stočarstva i prerade.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas navodi da, nažalost, ovde nema iznenađenja.

„Klimatolozi su vec pre pet ili šest godina dali prognozu da ce do 2050. godine glavna turistička atrakcija biti Baltik. Sadasnji turistički predeli kao što su Grčka, Hrvatska, Bugarska… počinju polako, ali sigurno, da se ‘desertiraju’, odnosno pretvaraju u pustare“, upozorava on.

Što se tiče Srbije, Filipović podseća da se malo radilo na tom polju.

„Mi smo vrlo malo povećali naše navodnjavane površine, ulaganja u infrastrukturu u ovoj oblasti su minimalna. Zbog toga ne čude stalni podbačaji u poljoprivrednoj proizvodnji“, ukazuje naš sagovornik.

Filipović kaže i da se Srbija još uvek posmatra kao srednje razvijena poljoprivredno-agrarna zemlja, zemlja nižih tehnoloških dostignuća i slabe inovativnosti.

„A doprinos agrara BDP-u je do skoro bio vrlo visok i mi se i danas kunemo u poljoprivredu kao našu razvojnu šansu. Dakle, ako Bog da i sreća luda, imaćemo u budućnosti šta da jedemo, prerađujemo i izvozimo od hrane“, zaključuje on.

Osigurana poljoprivredna imovina na nivou statističke greške

U izveštaju NBS se navode i dodatni problemi za poljoprivredu, a jedan od njih je učešće kredita poljoprivrede u ukupnim kreditima privrede svega oko pet odsto. Dodatno, ostvaren je i pad sa 94 milijarde dinara u 2022. godini na 84 milijarde u 2024.

Smanjenje prinosa u poljoprivredi, takođe, dešava se i zbog smanjene primene agrotehničkih mera, radi uštede.

Međutim, veliki problem za same proizvođače je i to što ne osiguravaju svoju imovinu.

NBS ukazuje i da imamo nedovoljnu pokrivenost osiguranjem i slab odziv na finansijske instrumente za zaštitu od klimatskih rizika.

Podaci NBS za proteklih deset godina ukazuju da je do pandemije virusa korona bio prisutan trend povećanja broja osiguranja u ovoj oblasti, a da je zatim u 2020. taj trend privremeno prekinut.

Ipak, nakon oporavka u 2021. i 2022. godini, u prethodne dve godine ponovo je smanjen broj osiguranja u ovoj oblasti na nešto više od 40.000 u 2024. i čini svega oko četiri odsto ukupnog broja imovinskih osiguranja.

Šećerna repa gubi bitku sa toplotnim talasima i novim bolestima: Kako SPASITI prinose?

Pritom, broj osiguranih poljoprivrednih gazdinstava smanjen je s više od 27.000 u 2023. godini na nešto više od 21.000 u 2024. godini.

Osnivačica portala „Sve o novcu“ i urednica časopisa „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić za Danas navodi da je osiguranje poljoprivrede, bilo da je reč o osiguranju proizvodnje ili pak imovine koja se koristi u proizvodnji, dug niz godina „rak rana“ tržišta osiguranja, što sada potvrđuju i navedeni podaci NBS.

„Uprkos tome što svake godine rizici sve više rastu, posebno od suše, grada, mraza, poplava i drugih elementarnih nepogoda, poljoprivrednici i dalje osiguranje smatraju troškom, što je prilično neshvatljivo budući da država subvencioniše premiju osiguranja 60 odsto, a u najugroženijim opštinama i do 100 odsto“, naglašava ona.

U mestima u kojima su rizici najizraženiji, kako dodaje, broj onih koji se osiguravaju je visok, međutim, ukoliko se posmatra cela teritorija Srbije pokrivenost je izuzetno niska.

„Kao jedan od najčešćih razloga koje poljoprivrednici navode jeste da im je osiguranje skupo, što je opet nerazumljivo opravdanje s obzirom na postojanje subvencija, kao i mogućnosti plaćanja premije na rate“, smatra Lapčić.

Drugi najčešći razlog, kako kaže, jeste nepoverenje u rad osiguravajućih društava i fer procenu štete kada se ona desi.

„I sami osiguravači snose deo odgovornosti za ovakvo stanje. Poljoprivrednici su čak predlagali i da bi samu procenu štete trebalo da vrše nezavisni procenitelji kako bi ona bila što objektivnija, dok pojedini osiguravači smatraju da bi ova vrsta osiguranja trebalo da bude obavezna. Posebno za one poljoprivrednike koji koriste subvencije za poljoprivrednu proizvodnju“, podseća ona.

Treći razlog je, ukazuje Lapčić, nedostatak kvalitetnih informacija o osiguranju i tradicija oslanjanja na pomoć države, kao i prihvatanja rizika na sebe.

„To mnoge na kraju može koštati i celokupne zarade i ugroziti i kapital za buduću proizvodnju. Jer raditi pod vedrim nebom u vremenu kada su posledice klimatskih promena po poljoprivredu ogromne i biće sve veće, prilično je neodgovorno“, naglašava ona.

Veliki problem je, prema njenim rečima, to što se poljoprivrednici uglavnom osiguravaju kada je pretnja na pragu.

„Građani su skloni da se osiguravaju samo neposredno, kada se velika šteta desi, kada se dese poplave, superćelijske oluje, a onda se opet vraćaju u režim ‘neće valjda mene’, zbog čega se verovatno i dešavaju oscilacije iz godine u godinu. I sami osiguravači moraju ponudu da prilagode potrebama klijenata i da budu u neposrednijem kontaktu sa njima, slušaju njihove sugestije i zamerke“, poručuje Lapčić.

Jedno od rešenja za veću zastupljenost ovog osiguranja bi moglo biti da se zakonski omogući prodaja kroz poljoprivredna udruženja, poljoprivredne i zemljoradničke zadruge koje su u direktnom kontaktu posebno sa malim proizvođačima, kojih je i najviše u Srbiji, predlaže ona.

Izvor: Danas