Zima se često smatra prirodnim saveznikom poljoprivrednika u borbi protiv štetočina. Dugotrajni mrazevi i niske temperature mogu značajno da smanje brojnost insekata. Međutim, praksa pokazuje da mnoge štetne vrste uspešno preživljavaju i najhladnije periode godine, zahvaljujući složenim mehanizmima prilagođavanja koji im omogućavaju da dočekaju proleće spremne za novi ciklus razvoja.
Dijapauza je ključ opstanka tokom zime
Najvažniji mehanizam preživljavanja hladnog perioda kod insekata jeste dijapauza, stanje u kome se razvoj gotovo potpuno zaustavlja. U tom periodu insekti ne rastu, ne razmnožavaju se i troše minimalne količine energije.
Možda vas zanima
Kod mnogih poljoprivredno značajnih štetočina dijapauza se odvija u stadijumu larve ili imaga, najčešće skrivenih u biljnim ostacima ili u zemljištu, gde su zaštićeni od ekstremnih temperatura.
Biološki antifriz – zaštita ćelija od smrzavanja
Tokom jeseni insekti postepeno menjaju hemijski sastav svog tela. U njihovim tkivima se povećava koncentracija šećera i specifičnih proteina koji sprečavaju stvaranje ledenih kristala u ćelijama.
Ove supstance omogućavaju insektima da izdrže temperature ispod nule bez oštećenja vitalnih organa, što objašnjava zašto mraz često ne daje očekivane rezultate u smanjenju populacije štetočina.
Nove biljne štetočine u Evropi: šta pokazuje EFSA izveštaj i šta to znači za Srbiju?
Smanjenje telesne vode kao odbrambeni mehanizam
Pored „antifriza“, mnoge vrste smanjuju količinu slobodne vode u organizmu. Manje vode znači i manju verovatnoću da će doći do smrzavanja.
Ovaj proces je naročito izražen kod insekata koji prezimljavaju u izloženijim uslovima, poput površinskog sloja zemljišta ili biljnih ostataka na njivama.
Gde insekti prezimljavaju?
Izbor mesta za prezimljavanje ima presudnu ulogu u njihovom opstanku. Najčešća skloništa su:
-
strnjišta i ostaci useva nakon žetve
-
pukotine u zemljištu
-
površinski slojevi tla
-
stabljike i koren biljaka
Na primer, kukuruzni moljac prezimljava unutar stabljika kukuruza, dok se lucerkina buba zadržava u zemljištu i biljnim ostacima, gde su temperaturne oscilacije znatno blaže nego u spoljašnjoj sredini.
Niske temperature smanjuju brojnost štetočina
Iako su insekti prilagođeni hladnoći, ekstremno niske temperature, naročito ako traju duže, mogu imati ozbiljan negativan efekat na njihovu brojnost.
Nagli pad temperature bez snežnog pokrivača dodatno povećava smrtnost, jer insekti ostaju bez izolacionog sloja koji bi ih zaštitio od dubokog smrzavanja.
Blage zime i posledice u proleće
U godinama sa blagim zimama, bez dugotrajnih mrazeva, veliki broj štetočina uspeva da prezimi. To često dovodi do:
-
ranijeg izlaska insekata u proleće
-
bržeg razmnožavanja
-
jačeg pritiska na mlade useve
Takvi uslovi mogu značiti i veći broj generacija štetočina tokom vegetacije, što povećava rizik od šteta i potrebu za pravovremenim praćenjem i zaštitom.
Razumevanje načina na koji insekti preživljavaju zimu daje važne smernice za praksu. Uklanjanje biljnih ostataka, pravilna obrada zemljišta i praćenje vremenskih uslova tokom zime mogu doprineti smanjenju broja prezimelih štetočina i lakšem suzbijanju u narednoj sezoni.
Komentari