Seme je osnova svake poljoprivredne proizvodnje. Kroz istoriju, unapređenje prinosa i kvaliteta useva početak je uvek bio oplemenjivanje biljaka. Međutim, izazovi sa kojima se današnja poljoprivreda suočava, klimatske promene, rastuća populacija, pritisak na smanjenje upotrebe pesticida i očuvanje zemljišta, zahtevaju brže, preciznije i efikasnije pristupe razvoju novih sorti.
Tradicionalno oplemenjivanje biljaka
Tradicionalni uzgoj biljaka zasniva se na selekciji i ukrštanju biljaka sa poželjnim osobinama, kao što su prinos, otpornost ili kvalitet ploda. Ovaj proces je u potpunosti prirodan i decenijama je bio jedini način unapređenja biljnih sorti. Međutim, njegova glavna mana je vreme – potrebno je više godina, pa čak i decenija, da bi se dobila stabilna nova sorta.
Možda vas zanima
U uslovima brzih klimatskih promena i pojave novih bolesti i štetočina, ovakav pristup često ne može dovoljno brzo da odgovori na potrebe proizvođača.
Hibridne sorte: snažniji prinos, ali zavisnost od tržišta
Razvoj hibrida predstavljao je veliki iskorak u modernoj poljoprivredi. Kontrolisanim ukrštanjem roditeljskih linija dobija se potomstvo sa izraženim pozitivnim osobinama: većim prinosom, ujednačenim rastom i boljom otpornošću.
Kina igra na SIGURNO – razvija NOVE sorte soje, pšenice i kukuruza!
Ipak, hibridno seme ima svoja ograničenja. Seme sačuvano sa hibridnih biljaka u narednoj sezoni ne daje iste rezultate, što znači da proizvođači moraju svake godine ponovo da kupuju seme. Time se povećavaju troškovi proizvodnje i zavisnost od semenskih kuća.
O plemenjivanje biljaka i GMO tehnologija
Genetski modifikovani organizmi nastaju unošenjem gena iz drugih organizama kako bi biljka dobila novu osobinu, poput otpornosti na insekte ili tolerancije na herbicide. U nekim delovima sveta GMO usevi su široko rasprostranjeni i ekonomski značajni.
Međutim, u Evropi je GMO proizvodnja strogo regulisana, a javnost često ima negativan stav prema ovim tehnologijama. Zbog toga GMO, i pored svojih potencijalnih prednosti, nije prihvaćen kao univerzalno rešenje.
Nove tehnike oplemenjivanja
Savremena poljoprivreda mora da proizvede više hrane uz manji uticaj na životnu sredinu. To podrazumeva smanjenje upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, bolju otpornost biljaka na sušu i ekstremne temperature, kao i očuvanje biodiverziteta.
U tom kontekstu, sve veću pažnju dobijaju nove genomske tehnike oplemenjivanja. Ove metode omogućavaju ciljane i precizne promene unutar genoma biljke, koristeći njen postojeći genetski potencijal, bez unošenja stranih gena.
Divni mutanti na našem tanjiru: Kako su genetske promene stvorile hranu koju jedemo!
Razlika u odnosu na GMO
Za razliku od GMO tehnologije, nove genomske tehnike ne uvode gene drugih vrsta, već „fino podešavaju“ osobine koje biljka već ima. Time se proces oplemenjivanja značajno ubrzava, a rezultat su sorte koje su otpornije i prilagođenije savremenim uslovima proizvodnje.
Ovakav pristup otvara mogućnost razvoja biljaka koje zahtevaju manje hemijske zaštite, bolje koriste vodu i hraniva i stabilnije rađaju u promenljivim klimatskim uslovima.
Spoj tradicije i inovacije
Nove tehnike oplemenjivanja ne zamenjuju tradicionalne metode, već ih nadograđuju. One predstavljaju most između dugogodišnjeg znanja u poljoprivredi i savremenih naučnih dostignuća.
U svetu u kojem se od poljoprivrede očekuje da bude i produktivna i održiva, tehnologija semena postaje jedan od ključnih alata za sigurnu proizvodnju hrane u budućnosti.
Komentari