Prelazak na no-till sistem obrade zemljišta mnogim poljoprivrednicima danas deluje kao veliki rizik, ali iskustva sa terena i stručni vodiči pokazuju da je reč o procesu koji, uz dobru pripremu i strpljenje, donosi dugoročnu stabilnost i profitabilnost. No-till nije samo obrada zemljišta oranja, to je potpuna promena načina razmišljanja i upravljanja zemljištem.
No-till nije samo „obrada bez oranja“, već novi sistem razmišljanja
No-till, odnosno obrada zemljišta bez oranja sa direktnom setvom, podrazumeva da se zemljište ne prevrće plugom, već da se seme polaže direktno u neuznemireno tlo, često kroz biljne ostatke prethodnog useva. Suština ovog sistema nije u jednoj sezoni ili jednoj operaciji, već u dugoročnom upravljanju zemljištem kao živim organizmom.
Možda vas zanima
Iskustva pokazuju da uspeh u no-till proizvodnji počinje mnogo pre prve setve bez obrade. Prava priprema, izbor parcele i razumevanje procesa u zemljištu ključni su da bi tranzicija bila što bezbolnija.
Faza pripreme: godinu dana pre prelaska na no-till
Uspeh u no-till sistemu počinje mnogo pre prve sezone bez obrade. Dobra priprema parcele i planiranje ključni su koraci koji u velikoj meri određuju kako će tranzicija teći.
Preporuka je da se započne sa njivama koje imaju dobru drenažu i stabilnu strukturu zemljišta. Posebno su pogodne parcele koje izlaze iz višegodišnjih trava ili deteline, jer su već bogate organskom materijom i imaju razvijeniji zemljišni život.
Analiza zemljišta je neizostavan korak. Pre poslednje klasične obrade potrebno je korigovati pH vrednost, koja bi idealno trebalo da se kreće između 6,5 i 7, kao i nivo fosfora. Razlog za to je što se kreč i fosfor sporo kreću kroz zemljišni profil, pa se kasnije, u no-till sistemu, teže unose u dublje slojeve.
Agrohemijska ANALIZA ZEMLJIŠTA: Siguran put do boljih prinosa
Ako na parceli postoji izražena zbijenost, odnosno takozvani „plužni đon“, preporučuje se duboko podrivanje u suvim uslovima, pre nego što se trajno odustane od obrade. Takođe je važno izravnati površinu njive i ukloniti stare brazde i udubljenja, jer neravna polja povećavaju rizik od erozije i otežavaju precizan rad sejalice.
Prilagođavanje i održavanje opreme
No-till sistem zahteva drugačiji pristup mehanizaciji. Oprema mora biti sposobna da preseče biljne ostatke i prodre u čvršće, neobrađeno tlo, što nije slučaj kod standardne opreme namenjene konvencionalnoj obradi.
Sejalica u no-till uslovima zahteva veći pritisak nadole kako bi seme bilo pravilno položeno. Taj pritisak se obezbeđuje dodavanjem tegova, opruga ili hidrauličnih sistema.
Disk ulagači moraju biti oštri, jer samo tako mogu obezbediti čist rez i sprečiti probleme pri setvi. Čim se primeti veće habanje ili gubitak pravilnog ugla reza, diskove treba zameniti.
Posebnu ulogu imaju čistači redova, čiji je zadatak da uklone biljne ostatke ispred diskova. Na taj način se sprečava uvlačenje slame u brazdu i omogućava da se zemljište brže zagreje u proleće.
Zatvaranje brazde takođe zahteva pažnju, u vlažnijim uslovima često su potrebni agresivniji točkovi sa šiljcima kako bi se srušili bočni zidovi brazde i obezbedio dobar kontakt semena sa tlom.
Konzervacijska obrada zemljišta – očuvanje tla: tajna plodnosti
Upravljanje hranivima i đubrenjem
Prelaskom na no-till menja se i strategija đubrenja, jer se hraniva više ne unose plugom u dublje slojeve zemljišta. Zbog toga startno, odnosno pop-up đubrivo u brazdi postaje izuzetno važno, naročito kada je reč o azotu i fosforu.
No-till zemljišta su u proleće često hladnija, pa je biljkama potrebna dodatna podrška u ranoj fazi rasta.
U prvim godinama tranzicije često se preporučuje i povećanje doze azota, i to do oko 20 odsto. Razlog je u tome što mikroorganizmi koji razlažu biljne ostatke na površini privremeno „vezuju“ azot iz zemljišta.
Kako bi se smanjili gubici, azot je najbolje ubrizgavati ispod površine ili primenjivati neposredno pre blage kiše, čime se sprečava njegovo isparavanje u atmosferu.
Pokrovni usevi kao osnova živog zemljišta
No-till sistem bez pokrovnih useva često se opisuje kao „mrtvo“ tlo. Upravo pokrovni usevi obezbeđuju hranu za mikroorganizme, štite površinu zemljišta i pomažu u izgradnji stabilne strukture tla.
Za početak se najčešće preporučuju raž, pšenica ili ovas. Raž se posebno ističe kao povoljan izbor, jer je najjeftinija i najlakša za kontrolu i uništavanje. Setva pokrivnih useva no-till sejalicom pokazala se kao najpouzdanija metoda, ali je moguća i rasipna setva, uz povećanje norme semena.
Početnicima se savetuje da pokrovni usev unište herbicidima deset do četrnaest dana pre setve glavne kulture, dok je usev još nizak i mekan. Na taj način se izbegavaju problemi sa previše razvijenom i „žilavom“ biljnom masom.
Kada se sade POKROVNI USEVI za kvalitetnije zemljište u narednoj sezoni?
Setva i očekivanja tokom tranzicije
Prilikom setve u no-till sistemu brzina kretanja ima veliku ulogu. Preporučuje se sporija vožnja, kako bi se obezbedila ujednačena dubina setve. Pre ulaska u njivu važno je proveriti i vlažnost zemljišta. Ako se zemlja pri stiskanju u šaci lepi ili ostaje u čvrstoj grudvi, previše je vlažna i setvu treba odložiti, jer u suprotnom dolazi do „razmazivanja“ zidova brazde.
Dubina setve ne bi trebalo da bude preplitka. Kod kukuruza se, na primer, dublja setva obavlja na stabilnijoj vlazi i temperaturi, što obezbeđuje ravnomernije nicanje.
Tokom tranzicije na no-till potrebno je strpljenje. Obično je potrebno tri do pet godina da se mikrobiologija zemljišta u potpunosti oporavi i preuzme ulogu „prirodne obrade“. U tom periodu moguć je i manji pad prinosa, naročito kod kukuruza, ali se dugoročno sistem pokazuje isplativijim zbog značajnih ušteda u gorivu i radnoj snazi.
No-till poljoprivreda često se poredi sa treningom za maraton. Prve godine su najteže i zahtevaju istrajnost, ali kada se „mišići“ zemljišta jednom razviju, ono postaje otpornije i sposobnije da izdrži izazove sa kojima se savremena poljoprivreda sve češće suočava.
Komentari