Kada čujemo reč mutacija, najčešće pomislimo na superheroje iz stripova, filmske zlikovce ili teške genetske bolesti. Međutim, u poljoprivredi su mutacije nešto sasvim drugo — one su, zapravo, tihi arhitekte naše hrane. Baš zahvaljujući njima jedemo slatke jabuke, sočne paradajze, kukuruz visokog prinosa i čak bezsemene banane i citruse.
Od slučajnosti do nauke
Vekovima je unapređivanje biljaka zavisilo od sreće. Poljoprivrednici bi primetili biljku lepše boje, otporniju na pucanje ili ukusniju od drugih, pa bi čuvali seme i sadili ga dalje. Ono što tada nisu znali jeste da selektuju mutante. Prirodne promene u DNK stvarale su nove osobine koje su postajale osnova današnjih kultura.
Možda vas zanima
Tako su divlje, gorke i često nejestive biljke postale ono što danas smatramo osnovom ishrane:
-
gorak badem postao je sladak,
-
tvrda trava teosinte pretvorila se u kukuruz,
-
divlja jabuka u sočne moderne sorte.
Revolucija mutageneze
Kako je nauka napredovala, ljudi više nisu morali da čekaju prirodne mutacije. Kako podsećaju autori na portalu geneticliteracyproject.org. Sredinom 20. veka razvijena je mutaciona selekcija: izlaganje semena zračenju ili hemikalijama kako bi se ubrzao nastanak novih osobina. Tako je nastalo više od 3.000 sorti koje i danas jedemo, od grejpfruta do ječma.
Zanimljivo: te mutacije nisu ništa „opasnije“ od prirodnih. DNK se menja isto, samo što mutacija nastane brže.
Ipak, dok mnogi aktivisti odbacuju genetske modifikacije i gene editing zbog „narušavanja prirode“, potpuno im je prihvatljivo da se istovremeno koristi metoda koja menja hiljade gena odjednom, potpuno nasumično. Naučnici sve češće ukazuju na ovu nelogičnost.
Od GMO biljaka do CRISPR-a: Precizno uređivanje buduće hrane
U novoj eri, genomsko uređivanje alatima poput CRISPR-a predstavlja samo nastavak onoga što ljudi rade hiljadama godina: stvaraju korisne promene u biljkama. Razlika je u tačnosti.
Umesto da čekaju, naučnici sada mogu da:
-
oslabe,
-
uklone
-
ili dodaju tačno određeni gen.
Hrana budućnosti: laboratorijsko meso, vertikalne farme i alternativni proteini
Rezultat su sorte koje bolje uspevaju u sušnim ili slanim zemljištima, otpornije su na bolesti poput citrus greeninga, ili imaju poboljšan ukus i nutritivni sastav. To više nije naučna fantastika, to se već dešava.
Precizne metode imaju još jednu ogromnu prednost: manje nepredviđenih posledica nego klasične ili mutagene metode.
Zašto mutacije izazivaju strah?
Delom zbog jezika, reč mutant zvuči zastrašujuće. Delom zbog nepoznavanja nauke. A delom zbog toga što regulative širom sveta nisu uvek logične:
-
biljka nastala preciznim uređivanjem gena prolazi stroge procedure,
-
dok biljka stvorena nasumičnim zračenjem ne prolazi gotovo nikakvu kontrolu.
A u oba slučaja, u pitanju je ista stvar – promena u DNK.
Mutanti: ne neprijatelji, već junaci poljoprivrede
Svaki zalogaj hleba, voća ili povrća zapravo je mutant. Bezsemeno grožđe, zlatna riža obogaćena vitaminom A, slatke sorte jagoda… sve su to rezultati mutacija koje su nastale prirodno ili uz pomoć nauke.
Umesto da bude izvor straha, unapređivanje gena upravo je ono što čini našu ishranu sigurnijom, raznovrsnijom i otpornijom na promene klime.
Kako se suočavamo sa izazovima rasta populacije i klimatskih promena, jasno je da će upravo „mutanti“, bilo spontani ili namenski stvoreni, igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju hrane.
Biljni mutanti nisu čudovišta. Oni su naši najtiši saveznici — i verovatno ključ za budućnost ishrane čovečanstva.
Komentari