Sa kojim poslom u sektoru poljoprivrede može da se radi bez stresa, kreditnih zaduženja i razočarenja? To je figurativno rečeno pitanje za milion dolara. Ako hoćemo pošteno takav još majka nije rodila. Svojevremeno se govorilo da se u užem izboru takozvanih top poslova nalaze: gajenje, odnosno poizvodnja malina, borovnica, jabuka, trešanja, oraha, retkih vrsta gljiva, na primer šitaka ili tov junadi za dobijanje bebi-bif mesa za kojim Evropa i svet luduju. Tu su i sirevi, prirodne rakije, vino, sokovi. Međutim, ta lista je znatno šira i uspostavljaju je potrošači sa svojim ponašanjima i navikama, tržište i agresivni marketing. Ako bi vam neko rekao da se dobitna kombinacija nalazi u gajenju sadnica ruža mnogi bi odmahnuli glavom uz komentar da tako nešto pokušavati pored Holanđana i nekih drugih proizvođača van naše paralele, je besmislica. Ravna onoj sa svinjskim repovima.
Na nedavno započetom jesenjem zasedanju Narodne Skupštine, lista izazovnih poslova u domaćem agraru je dopunjena. Tačnije, uspela je pored mnoštva aktuelnih tema u zajednici, da skrene pažnju javnosti, odnosno naših poljoprivrednika. Naime, aktuelni resorni ministar Dragan Glamočić, u najavi novog seta propisa u agraru naglasio je od će od naredne godine proizvođači semenskog i sadnog materijala ponovo dobijati podsticaje.
Možda vas zanima
NEUHRANJENI KVALITET
10/10/2025
Poseban akcenat stavljen je na sadni materijal, bez kojeg kako je podsetio, uz adekvatne setrifikate nema ozbiljnih iskoraka u agraru, ponajpre u voćarstvu, koje je jedna od naših najvećih izvoznih uzdanica. Međutim, neko od uticajnih „genijalaca“ došao je na ideju da 2023. godine ukine sadničarima podsticaje ne razmišljajući o mogućim posledicama.
GDE SU ŠANSE
Ministar je kao dobar primer naveo ono što rade poljoprivredini u opštini Trstenik, koji su u proizvodnji sadnog materijala u prošloj godini ostvarili izvoz koji je prevazišao onaj iz najboljeg perioda tamošnje čuvene fabrike „Prve Petoleztke“. Naime, uz voćne sadnice i izvoz sadnica ruža u prošloj godini na inostranom tržištu je zarađeno 3,2 miliona evra.
Uz onu indijsku mudrost: da onima koji gaje ruže ceo život će biti srećan, pride će stajati i širom otvorena vrata da po hektaru pod sadnicama tog cveća zarade od 90.000 do 100.000 evra. Plasman nije problematičan, šta više, oni koji su već u tim poslu kažu, da čak i kupci iz Holandije, čekaju u redu.
Šanse su, i to sve veće, za proizvođače lešnika. Ta priča je započeta pre 15 i više godina dobrim delom avanturistički i prema individualnim percepcijama. Znalo se da lešnike uvozimo, najviše iz Turske, ali i da je domaćim konditorima i drugim prerađivačima ova voćka potrebna.
Ipak, oni koji su krenuli u dobru zaradu preko lešnika imali su puno sreće. Naime,jedna od kompanija iz sastava poznate italijanske „Ferero grupe“ procenila je još pre deset godina da u Srbiji postoje izvanredne pretpostavke za gajenje lešnika. Da se u taj posao pored svih povoljnosti može uključiti značajan broj poljoprivrednih gazdinstava.
Nisu pogrešili tako da je prošlogodišnji izvoz italijanske kompanije iznosio blizu šest miliona evra. Pored dosadašnje saradnje sa preko 680 gazdinstava, koja su uključena u ovaj posao sa površinama oko 10 hektara i prosečnim prinosom od jedne tone po hektaru, kompanija „Ferero“ kao najveći svetski kupac lešnika, planira da u Srbiji značajno poveća proizvodnju. Sa sadašnjih 9.000 na nivo od 40.000 tona godišnje. U logistici za takav iskorak nalazi se i proizvodnja sadnog materijala.
LUTANJA I PRAZNI HODOVI
Ova dva primera, za koje se može reći da ne zvuče atraktivno, ali i da imaju dobre finasijske računice treba podržati. Ne, toliko zbog državnih podsticaja, već zbog njihovog tržišnog pozicioniranja i održivosti proizvodnje. Boljim poznavaocima prilika jasno je da u agraru nema velikih i brzih zarada. Ciklusi su često dugi dok im za to vreme brojni rizici duvaju za vratom. Agrar i kada je najraspoloženiji poljoprivrednicima ništa ne poklanja, već samo pozajmljuje!
Ako „top“ liste iz ovog sektora prave političari i pojedini ministri, i to u „posebnim“ raspoloženjima gde su na prvom mestu predizborne kampanje, onda se može desiti da javnost danima bude „bombardovana“ sa informacijama kako naše poljoprivrednike očekuje odlična zarada od izvoza svinjskih papaka, repova i sličnih zaponjaca. To ne samo da je neozbiljno, već dodatno urušava loše stanje u posrnulom sektoru stočarstva i proizvodnje mesa.
Često i tabloidi i njihovi „eksperti“ kada je u pitanju ova materija prave i predlažu svoje „top“ liste, koje ako ništa, mogu dobro da nasmeju one koji ih čuju. Na društvenim mrežama, da bi neki sadržaji prikupili što veći broj pregleda, takođe vide dobru zaradu u svemu i svačemu. Predlažu poljoprivrednicima, primera radi, da se okrenu ka proizvodnji godži bobica, nojevih jaja, da uzgajaju vijetnamske svinje dok oni koji su lošiji sa geografijom sugerišu da je dobro, valjda zbog visoke cene, uzgajati kafu i slično…
Sve to podseća na jedan period iz naše bivše zajedničke države Jugoslavije, koja je u borbi za što veću proizvodnju hrane i manju zavisnost od uvoza,u periodu posle Drugog svetskog rata, bukvakno naterala poljoprivrednike u pojedinim njenim krajevima da počnu proizvodnju: pirinča, pamuka, kikirikija i sličnih kultura koje u našim klimatskim uslovima jedva opstaju u životu.
Za žene na selu koje nikada nisu imale svoj dinar – najavljena socijalna penzija!
LISTA BEZ NADREALISTA
Sertifikovano seme, sadni materijal, odabrane i proverene rase i genetske linije uz poštovanje pravog mesta za određenu kulturu, takozvana reonizacija, kao i unapređenje i povećanje površina pod zalivnim sistemima i primenu drugih agrotehničkih mera, samo su neke od osnovnih pretpostaki za intezovnu proizvodnju i dobru zaradu.
Ako se uz sve to postupa po savetima stručnjaka iz svih oblasti, onda se dobar broj poljoprivrednika može naći u bliskom susretu sa dobitnom kombinacijom. Naravno, da je u svemu značajna podrška države kako sa subvencijama tako i sa svim drugim merama podsticaja i razumevanja poljoprivrede kao specifične i osetljive privredne grane.
Nerealne liste svakoraznih nadrealista, na najbolji način, sužavaju i usmeravaju predstavnici Evropske unije i njihovih fondova kao što je IPARD 3 koji odvaja značajna sredstva za podršku naše poljoprivrede. Bez poteškoća njihova sredstva će povući svi koji se opredele za izgradnju farmi za tov svinja, vinarija, hladnjača, neki od prerađivačkih kapaciteta ili uvode solarne elektrane na svojim gazdinstima…To su po njima sadržaji koji donose značajne proizvodne prednosti i tržišne viškove hrane, a uz to i dobru zaradu.
Mnogo toga dobrog po pitanju kvalitetnih iskoraka u agraru bi mogli da naučimo ili pitamo stručnajke iz nekoliko instituta, fakulteta, statističare ali i zaposlene u institutu BIOSENS (Evropski centar za naučnu izvrsnost) u Novom Sadu. Međutim, kod izvrsnih duže vreme kubure sa unutrašnjim kadrovskim rešenjima koja su im nametnuta. Pa su tako, kako kažu, za v.d. direktora dobili stručnaka za komarce.
NIJE TO, SAMO, NAŠA POSLA. VEĆ JOŠ JEDNA „TOP“LISTA IZ SEKTORA AGRARA U POLITIČKOJ NIJANSI!!!
…
Komentari