Ministar je visoki državni funkcioner i član vlade koji rukovodi određenim resorom. Recimo poljoprivredom, što će biti tema ove kolumne. Po funkciji je odgovoran Parlamentu i premijeru. Praktično, najveću odgovornost ima prema agrarnoj zajednici, poljoprivrednicima, njihovim planovima, ambicijama pa i snovima. Etimološki, njegov naziv potiče od latinske reči minister, što znači sluga. Međutim, pojedine sluge poodavno postrojavaju gospodare, odnosno one zbog kojih su na tom radnom zadatku i funkciji. Dobro bi bilo da ih samo postrojavaju. Dešava se da idu mnogo dalje, ne prezajući od vređanja i omalovažavanja. U svojoj zajapurenosti zaboravljaju da ima mnogo toga važnijeg od litara, tona, otkupnih cena, podsticaja, izvoza ili uvoza, kao i čuvanja „državnog“ ćupa, a to su etičnost, moralnost, profesionalnost i odgovornost. Pristojnost se podrazumeva.
Na prvom februarskom sastanku u Beogradu sa predstavnicima pobunjenih proizvođača mleka, sedmi od 2012. godine i 17. ministar poljoprivrede u protekle dve i po decenije, iznenadio je mnoge koji su iole nešto znali o njegovom minulom radu. Čak i novinare, kojima nije dozvolio da prate do kraja „osetljivi“ sastanak o višemesečnoj nevolji domaćih farmera.
Možda vas zanima
Bukvalno predstavnici više udruženja odgajivača mlečnih grla, u društvu sa proizvođačima mesa i povrtarima, došli su na sastanak i za njih značajnu adresu, pod geslom da nije u pitanju, kako se često naglašava, ugrožena njihova zarada, već opstanak. Međutim, „rođeni“ ministar, jer većina njih ga još uvek tako doživljava, dočekao ih je kao nekakvu političku inkviziciju i razbojnike.
Upozorio je da neće da čuje ni „p“ od politike i politikanstva, čemu su, kako je primetio, skloni pojedini učesnici sastanka. Tako ne započinju ni sesije u kafanskim ambijentima, jer politička opredeljenost i pripadnost je lična stvar svakog građanina, pa i poljoprivrednika – proizvođača hrane. Nema sumnje da resorni ministar to dobro zna, ali očigledno je bilo da takav kanal komunikacije nije želeo da koristi. Trebala mu je svađa.
Kada je sastanak krenuo drugim pravcem, umesto razgovora o problemima zbog kojih su došli, usledila je serija uvreda, neprijatnih dobacivanja i neprimerenih komentara, čime je jedna ozbiljna priča bukvalno bačena na patos. Poljoprivrednici su posle sat vremena, bez ikakvog postignutog dogovora, napustili sastanak koji je, inače, ministar proglasio dobrim i konstruktivnim.
PIJANI MILIONERI
Rođeni, resorni ministar ili „sluga“, kako rekoše Stari Rimljani, posle silnog ubeđivanja da je naš izvoz mleka i mlečnih proizvoda veći od uvoza, da u sektoru mlekarstva stojimo bolje od mnogih zemalja iz EU, u jednom momentu je sagovornicima kazao da, ako nisu zadovoljni svojim sadašnjim poslom, treba da ga menjaju za neki novi i bolji. Dodao je da su oni za tako nešto sposobni.
Nije se zadržao samo na tome, pa je jednog poljoprivrednika koji se javio za diskusiju priupitao „koji je znak“ u kineskom horoskopu. Sa tim je zaista preterao i ispustio dizgine iz ruku, slično komentaru kada su u pitanju viškovi svežeg mleka. Posavetovao je farmere da smanje obroke kravama muzarama, čime bi se količine nivelisale.
Aktuelni resorni ministar posebno je ražestio proizvođače mleka kada ih je na jednoj privatnoj televiziji nazvao „pijanim milionerima“. Kazao je da mnogi od njih, preko isplata subvencija i drugih podsticaja namenjenih za taj sektor, dobijaju milionske iznose i dopuštaju sebi da po nekoliko dana lumpuju po kafanama. Zbog lepljenja etikete „alkoholičara“ mnogi od poljoprivrednika hoće da puknu od besa i kunu se da mu tako nešto neće zaboraviti.
„Dotakli smo dno!“ Ministar uspeo da ujedini ratare, mlekare i stočare…u PROTESTIMA!
UZ IZVINJENJE JOŠ NEŠTO
Dobro bi bilo da se ministar poljoprivrede izvini za sve svoje uvrede i gafove na račun, pre svega, proizvođača mleka koji su u najvećem problemu. Međutim, iz svega on, a i deo javnosti koja ga „razume“, treba da izvuku pouku i okane se performansa i rijalitija u momentima dok proizvođačima mleka, ali ne samo njima, gori pod nogama.
Ministar mora da shvati da srpski agrar nije njegova latifundija. Za svih 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta njihova visočanstva su poljoprivrednici, odnosno oni koji zemlju obrađuju. Resorno ministarstvo je njihov servis, savetnik, zaštitnik, rame za plakanje i često najsigurnija luka. Ono im u svakoj nevolji prvo priskače u pomoć. Baca pojas za spasavanje.
Nikakva deljenja na „naše“ i „njihove“, poslušne i odmetnute… Pravi poljoprivrednici, a o njima sada govorimo, su sluge svojih oranica, voćnjaka, staja i povrtnjaka. Najmanje su kabadahije koje na rukama nose „rolex“ satove kako bi pojačali utisak o opskurnim tetovažama i sličnim fazonerijama po telu.
Poljoprivrednici ne „ginu“ za poslovne magle i kombinacije, već za prehrambenu sigurnost naše zajednice. To je sam vrh nacionalnog interesa. To mora da zna resorni ministar.
Ako on ne želi da se oseća kao „sluga“, treba da shvati da su i mudri Stari Rimljani znali u pojedinim situacijama loše da procene i pogreše. „Sluga“ samo populistički zvuči i stvara privid o nekakvoj harmoniji i bajkovitosti. Sreća je što je i rad ministara, bez obzira da li je njihov resor plen neke stranke, pod stalnom lupom javnosti, jer njihovo delanje nije nikakva ekskluziva, već je u potpunosti oslonjeno na javni, odnosno opšti interes.
Može resorni, rođeni i posvećeni MINISTAR na sastanku sa poljoprivrednicima, kada oseti momenat, da ispriča dobar vic ili kaže nečiji aforizam, ali da vređa, ponižava i proziva one koji na leđima nose ploču srpskog agrara – NI U SNU!!!
…
Komentari