Neko će glasno reći onu narodnu: “Selo gori a baba se češlja“. Upravo dok svuda oko nas bukte požari a mi još vidamo rane od juliskih vatri i dok se planetom ne smiruje eho sa Aljaske na kojoj su se sastali predstavnici dva svetska kolosa, Amerike i Rusije, ragovarajući kako da preseku fitilj rata u Ukrajini, a uz sve to, u našem dvorištu eskalira nasilje, ja navalio da tražim izvinjenje za konje. Mislim, na onu ergelu od preko stotinu grla koja su ponovo ovog leta tokom ispaše na Suvoj planini bila žedna. Doduše, cisterne sa vodom stigle su u poslednji čas iz Niša, tako da je gladnim vikovima preostalo da se oblizuju. Do daljnjega!?
Nemam nameru da pišem omaž o jednoj od najhumanijih životinja na svetu koja je sa čovekom u tesnoj vezi još od 3.500 godina pre nove ere. Tokom tog dugog jahanja kroz vreme, istoriju, svakorazne bure, gde su ratne, oslobodilačke pa i one tehnološke bile najteže, konj nije menjao svoj odnos i privrženost prema čoveku. Bio mu je na stalnoj usluzi.
Poljoprivrednici to najbolje znaju, a i poštuju, jer su sve do pre 80 i nešto godina „konjske snage“ bile njihov oslonac u obradi oranica kao i mnogim drugim poslovima. Kada je osnovan pedesetih godina prošlog veka naš najveći poljoprivredni kombinat PKB, pored ostalog na spisku svog pogonskog inventara, odnosno osnovnih sredstava imao je oko 600 grla radnih konja. Praktično, ni jedno domaćinsto u Srbiji koje je obrađivalo zemlju nije moglo da se zamisli bez te domaće životinje.
TANKI IZGOVORI
Činjenica je da su opštine: Gadžin Han, Bela Palanka, Niška Banja, Babušnica i Vlasotince na čijem području se nalazi Suva planina, ekonomski nejake. Stoga one imaju urođen izgovor da se sa tom okolnošću brane od svih problema, propusta pa i nečinjenja određenih aktivnosti.
Međutim, kopanje jednog ili dva, nešto dublja bunara, za trajno snadbevanje vodom pojilišta na Suvoj planini, mnogi od lokalnih čelnika, poistovetili su sa formiranjem platforme za crpljenje nefte ili gasa. Dakle, sa basnoslovnim finansijskim sredstima koja oni nemaju.
Stiže nacrt zakona o dobrobiti životinja – OVO su ključne novine!
To je zapravo tanak i plitak izgovor kada je u vremenu velike krize u stočarstvu svako grlo od izuzetnog značaja. Jer, pored konja na pašnjacima Suve planive preko leta se napasa preko hiljadu krava i mnogo više druge rogate stoke. Istovremeno, takvo ponašanje, odnosno iscrpljaivanje domaćih životina u suprotnosi je sa svim standardima o njihovoj doborobiti. Primera radi, od životinja iscrpljivanih žeđu ni jedan trgovac iz zemalja EU, ne bi kupio ni gram mesa ili mleka. U suprotnom bio bi bojkotovan od strane potrošača, odnosno njihovih udruženja.
JOŠ PODSEĆANJA
Tomovi knjiga napisani su a mogli bi i dalje da se dopunjuju o povezanosti čoveka i konja. Ne mislim samo na ratna vremena, slavne vojskovođe i mitske junake već i na grandioznu ulogu te životinje, posebno kada je pronađen točak. Za njegov minuli rad, siguran sam, bilo bi malo i otvaranje posebnje katedre na nekoj stručnoj školi pa i fakultetu.
Konj među sisarima ima najveće oči što ga čini estetski i funkcionalno posebnim. Kada izgleda kao da se smeje konj tada proverava kvalitet vazduha. Može da spava sojeći, dok je njegova najveća zabeležena brzina u trku iznosila 88 kilometara na sat…
Svi ovi detalji kao i činjenica da je ova životinja bila inspiracija mnogim umetnicima od pesnika, slikara, filmadžija do vajara upućuje na to da je konj blizak „rod“ čoveku. Uostalom, Beograđani ali i njihovi gosti kada žele da se sastanu sa prijateljima taj sustet zakazuju „kod konja“. To zborno mesto traje više decenija…
Ovo je sigurno dovoljno razloga da se čovek IZVINI ergeli od preko 100 konja koja tokom letnjeg boravka na Suvoj planini nekoliko godina pati zbog žeđi. Makar sa obećanjem da od naredne ili one sledeće godine neće morati da čekaju cisterne sa vodom iz Niša ili nekih drugih mesta. Da prestane njihovo „sedlanje“ sa pričom kako klimatske promene prave probleme, jer i sve da jesu, konji ne zaslužiju da ih čovek obmanjuje.
BEZ IRONIJE I SARKAZMA
Možda će neko u navedenoj ideji prepoznati ironičan ili sarkastičan ton. Ali, u ovoj priči nema ničeg za podsmeh. Naprotiv, njena ambicija je da se, pored ostalog, podstaknu razmišljanja čitalaca portala AGROmedia o važnosti čina izvinjenja.
Jedan citat kaže:“Snažan čovek ne boji se da se izvini, jer zna da je to znak hrabrosti a ne slabosti“. Međutim, izvinjenje bez promene ponašanja od strane onog koji ga je uputio govori o nečijoj nestabilnosti i nezrelosti.
U slučaju ergele konja sa Suve planine, izvinjenje bi bilo da neko DA čvrsto obećanje da će u određenom roku biti trajno rešeno pitanje praznih pojilišta. Suvi žig na Suvoj planini za taj projekat mogu da stave sve tamošnje lokalne zajednice, Ministarstvo za poljoprivredu ili neki nesebični donator, odnosno više njih.
Nema sumnje da bi takav čin uticao na narativ među ljudima koji su zaboravili na izvinjenja i oprost u vremenu ozbiljno poremećenih odnosa u zajednici. Niti su prihvatljiva niti normalna međusobna vređanja, ponižavanja, optuživanja i sramna etiketiranja kojih je prepun javni prostor.
ČIM BUDEMO „PODIGLI RUČNU“ DA BI ZAUSTAVILI SPIRALU PODELA I NASILJA, MORA SE PRVO POČETI, SA IZVINJENJIMA. PORED, OSTALOG !!!
…
Komentari