Sve godine liče na ljude. Manje ili više. Tako je i sa 2025. za koju se prevashodno može reći da je bila bez stava. Iako je na momente pokazivala autoritet ipak je dopustila da dođe do zabrinjavajućih podela među građanima, političkih, ideoloških i moralnih gloženja i urušavanja mnogih vrednosti koje čine armaturu jedne zajednice. Najčešće izgovarana reć bila je korupcija, što su vlast i anemične institucije odbacivali zaklinjući se da su „čisti“ kao suza. Ko u tako nešto nije veroivao mogao je na „informativni“ poligraf ili tabloidnu „kupku“. Bez obzira na više pridruženih bolesti izostalo je kvalitetnije i energičnije upravljanje kriznim situacijama. Što se tiče onih koji nas hrane, ne mislim na trgovce već poljoprivrednike, oni će pokušati da godinu koju ispraćamo što pre zaborave. Međutim, teško je poverovati da tako nešto može da se učini lako i jednostavno. Zapravo, godina u kojoj su paori više puta protestovali zbog lošeg položaja, bili hapšeni, ponižavani, prisluškivani i štrajkovali glađu, ne može biti samo još jedna u nizu. To su ožiljci koje ni najbolja propagandmo-medijska „šminka“ ne može da osenči ili obriše.

TRI U JEDAN

U fabrici pod vedrim nebom, kako kolokvijalno zovemo poljoprivredu, još se previjaju i leče rane od posledica klimatskih promena. Jer najpre prolećni mrazevi, potom suša a između požari nisu napravili opštu pometnju, već i ogromnu štetu domaćim proizvođačima. Posebno visok danak platili su voćari.

Samo na području Toplice, Rasinskog, Jablaničkog, Borskog okruga kao i dela Šumadije vatrena stihija progutala je preko 300 stambenih i ekonomskih objekata a stradale su domaće životinje, usevi, voćnjaci, šume…Čudno je bilo to što se tokom ove nezapamćene paljevine manje govorilo o štetama koje su pretrpeli meštani, a mnogo više, da se odbace i najmanje optužbe na neefikasnost pojedinih službi koje su po radnoj obavezi zadužene da štite građane i imovinu od požara i drugih vanrednih situacija.

Žrtve tog paklenog „trilinga“ (mraz, suša i vatra) preko svojih organizacija, odnosno udruženja poljoiprivrednika u više navrata su tražili pomoć držvae i resornog Ministarstva, ali sve je ostalo na obećanjima. Pojedine porodice dobile su sredstva za nove kuće a većina poljoprivrednika ništa.

Lokalne vlasti bile su opreznije nego 2024. godine kada su posle 70 dana suše, ubeđivali paore i javnost kako je uopšte nije bilo. Sada su i oni kukumakali pred klimatskim promenama uz deklarativno obećanje kako će ih ubuduće ozbiljnije shvatati.

SKUPO PLAĆENA PODRŠKA

Celu 2025. godininu poljoprivrednici su bili uz pobunjene studente. Pored toga što su mnogi od njih imali u kućama ili široj porodici školarce sa indeksima, do te veze došlo je više prirodno nego slučajno. Kako su govorili da se nađu u njihovoj blizini i da pomognu onoliko koliko mogu. I studenti su ih prihvatili kao svoje. Najrođenije.

Međutim, ta veza i podrška mnoge paore je skupo koštala. Počela su sve učestalija pozivanja na informativne razgovore, prisluškivanja, pretnje da bi sredinom godine četvorica poljoprivrednika iz Vojvodine, koji su protestovali ispred zgrade Banovine, „zaradila“ kućni pritvor. Dovoljno je reći da je to bilo u vreme početka jesenje setve.

Posebna je priča aktiviranje surove i bezosećajne mere o uvođenju poljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. Sa njom su „gađani“ svi oni paori koji su davali podršku studentima ili zborovima građana. Tom merom kojom jedno gazdistvo gubi pravo na subvencije u trajanju od tri do pet godina, parališe se njegov rad pa i opstanak.

Taj birokratski „đon“ najbolje je osetio poljoprivrednik Nemanja Lacković iz sela Klenja kod Bogatića, koji je sredinom decembra, kada je mera stupila na snagu, poručio kolegama i javnosti da je doveden u bezizlaznu situaciju. Pored zabrinutosti za održavanje svoje porodice u kojoj su i dva maloletna deteta, pod znakom pitanja mu je dovedena i farma u kojoj je bilo 300 svinja u tovu.

Nemajući drugog rešenja svoj protest je radikalizovao i stupio u štrajk glađu. Nešto slično, prema našem nezvaničnom saznjanju, nije se dogodilo od Drugog rata na ovamo. Takođe u decembru zbog problema vandalskog nasrtanja na gazdinstvo i oštećenja poljoprivredne mehanizacije na ulicu zajedno sa meštanima izašao je i poljoprivrednik Radovan Pivarski iz sela Tovariševa kdo Bačke Palanke.

Uz brojne druge slučajeve kastigovanja paora zbog podrške studentima niko iz resornih službi nije reagovao, makar kurtoazno, uz upozorenje da ti ljudi imaju pravo na svoje ploitičko i druga opređenjenja i da im, ionako blatnjave čizme, ne treba dodatno otežavati. Oni najbolje znaju da oru, seju i žanju, a da im je do politike, imali bi odavno svoju stranku. I to baš jaku!

JAČI OD SUDBINE

KAO ZMIJA ŽABU

Nisu u 2025. godini poljoprivrednicima „svilen gajtan“ vezali oko vrata samo otkupljivački, nakupci, prekupci, poreznici, kašnjenja isplata subvencija i drugih podsticaja, dispariteti cena i slično koliko UVOZ, svega onog što oni proizvode. Pre svega mleka i mlečnih proizvoda kao i mesa i prerađevina od istog.

Nije u pitanju kako su objašnjavali, neki normalni i uobičajeni, već nekolntorlisani uvoz od strane moćnog i isključivo za sopstveni profit zainteresovanog kartela. To ih davi,žalili su se, kao zmija žabu-polako, ali sigurno. Tek kada su podvrisnuli i zapretili zatvaranjem farmi, tovilišta i staja država i resorne poljoprivredne službe su reagovali i koliko-toliko staviuli pod kontrolu uvoz svega i svačega.

Sa donetom uredbom, svaki proizvod koji u sebi sadrži, primera radi, palmino ulje morao je biti označen da se potrošači ne dovode u zabludu, ali i da bi  se takvim obeležavanjem štitili domaći proizvođači. Paori kažu sve je to i dalje kozmetika, ali i da pozdravljaju svaki pokušaj države da ih zaštiti.

Međutim, u međuvremenu pored uvoza predstavnici Udruženja mlečnog govedarstva upozoruli su na pojavu još jedne nevolje koja im remeti planove. Pored kvalitetne podrške od strane države merama, odnosno povećanjem subvencija i premija iz 2023. godine, u prvi remetilački ešalon našle su se mlekare. Kako je nedavno objasnio Milija Palamarević predsednik tog Uruženja, sve što dobiju od države mlekare im uzimaju.

Pre svega kroz stalno smanjivanje otkupnih cena svežeg mleka, misleći da su oni zajedno sa trgovinskim lancima “svete krave“ a ne oni koji ih gaje, hrane i muzu. Kažu da takvu sebičnost nisu odavno videli i traže da im u narednoj godini država pomogne u nekoj vrsti harmonizacije odnosa. A šta da kažemo za proizvođače poznatog krompira iz Ivaničkog kraja, koji su u teškoj godini ostvaraili odlične prinose. Oni ovih dana jedino uspevaju da se slikaju pored punih vreća u kojima ima i plodova krompira teških do dva kilograma? I njihova „zmija“ se zove nekontriolisani UVOZ.

I TOGA JE BILO   

Nije u godini sa kojom se rastajemo sve bilo naglavačke. U njoj je donet agrarni budžet koji je po svim pokazateljima do sada najveći. Predstavnici vlasti ga nazivaju i „istorijskim“. Tako je za narednu 2026. godinu predviđeno izdvajanje za agrar 214,4 milijardi dinara plus refakciji za gorivo od 11 milijardi dinara. Od tog iznosa 110,8 milijardi je namanjeno za podsticaje, odnosno subvencije i druga davanja.

Bez obzira na komentare poljoprivednika da do njih ne stižu sve te „silne“ pare činjenica je da država ovog puta nije škrtarila. Dobra je okolnost što su u 2025. godini izdvojena posebna sredstva za formiranje sistema za praćenja toka subvenija i sprečavanja da skreću sa svog primarnog putnog pravca, odnosno prema neposrednim proizvođačima. U prilog tome je i aktivnost na izradi Registra poljoprivrednih gazdinstava po evropskom IAKS sistemu.

U nekoliko navrata u Narodnoj Skupštini Srbije, raspravljalo se o poljoprivredi, što je ipak postalo iznenađenje, jer od političkih koreografija, razmirica i nadgornjavanja o hrani se razmišlja tek kada se čuje zvonce za ručak. Najavljeno donošenje, odnosno završna ruka dugoročne agrarne Strategije je odložena za neku „bolju“ godinu.

Dragan Glamoćić, je četvrti ministar poljoprivrede u protekle dve godine. Bez obzira na njegovu stručnost i smernost, ubrzane rotacije govore, da se do tog resora dolazi po principu partijskog plena. Zbog toga i ima puno započetih a malo završenih poslova. Kompleksnost i osetljivost agrara ne podnosi slatkorečivost, prazna obećanja ili visoke političke priče.

Javnost je i u odlazaćeoj godini uznemirilo nekoliko događaja iz sektora agrara. Tokom letnje suše ponovile su se neprijatne priče sa Suve planine kada je preko hiljadu krava i više desetina konja i druge rogate stoke, ostalo bez vode. Doduše, stigle su u poslednji čas cisterne, ali ne i rešenje da se slična situacija iz godine u godinu više ne ponavlja.

OD VIZIJE DO SPECIJALNOG RATA

Održana je četvrta po redu „Vinska vizija“ međunarodni sajam vina, rakije i hrane u Beogradu, koji je po organizaciji, opštem glamuru, ali i kvalitetu vina sebe svrstao u red najprestižnijih događaja te vrste u Evropi i svetu.Na manifestaciji je učestvovalo preko 400 izlagača iz 43 države.

Da ne kažem u metiljavoj, već godini bez stava bilo je i događaja za dugo pamćenje.Jedan od njih je svakako solidarnost, podrška i empatija koju su pokazivali poljoprivrednici između sebe. Umesto očekivane sujete koja nas je odavno zapljusnula, kod njih je postojalo nepisano pravilo, da svaki paor koji se nađe u nevolji ima podršku svih ostalih.

To su u više navrata najkonkretnije demonstrirali poljoprivrednici iz Rače, centralne Šumadije, Mačve, odnosno Bogatića, okupljeni oko Inicijative za spas poljoprivfrede iz Vojvodine, udrženja „Stig“ i drugi. I zaista, kod njih je u punom smislu reči bila prisutna krilatica našeg proslavljenog košarkaškog stručnjaka Svetislava Pešića: „Svi za jednog, jedan za SVI“.

Ne smemo ni ovu vest da bacimo. Naime, kada je u septembru mesecu u susednoj Hrvatskoj došlo do dramatične situacije sa opakim visrusom „afričke kuge svinja“, celu situaciju dodatno su uzburkale priče o „specijalnom ratu“ protiv te zemlje. Tamošnji ministar poljoprivrede izjavio je da postoji sumnja da je virus na njihove farme stigao iz Srbije i dela BiH, i da žele da utvrde kojim putem i kako? I Hrvatski i ovdašnji stručnjaci su takvu teoriju zavere ocenili kao neozbiljnu, uz savet da je rešenje u jačoj kontroli i prevenciji svih žarišta opake bolesti.

U tom „specijalnom ratu“, koji je kratko trajao,  glavom je platilo nekoliko hiljada svinja, ne samo u Hrvatskoj, već Srbiji, BiH i još nekim zemljama u okruženju, dok su svi političari i inspiratori neprimerene izmišljotine ostali na broju!

PRE NEGO ŠTO UĐEMO U ZAGRLJAJ SA NOVOM, DA BUDEMO OTVORENI I POŠTENI: U GODINI BEZ STAVA, SRBIJU NA LEĐIMA NISU NOSILI SLONOVI, VEĆ SELJACI. POLJOPRIVREDNICI !!!

…