Ništa nije važnije od dijaloga i razgovora. Ova konstatacija i ponuda studentima u blokadi, odnosno njihovim predstavnicima od strane predsednika države Aleksandra Vučića, mislio sam, da će bez konkurencije biti vest godine. Međutim, koliko sutradan posle 22. avgusta promenio sam mišljenje, tačnije uzdrmana su moja očekivanja da se tako nešto može dogoditi. Bez obzira na početni negirajući stav studenata, promeni mog mišljenja, bitno su doprineli takozvani provladini analitičari, komentatori i njihova logistika koji su u najvećem broju medija, takvu ideju veličali, ali uz vređanje i omalovažavanje druge strane, odnosno potencijalnih pregovarača. Takvo ponašanje udaljava i jednu i drugu stranu od obale, odnosno okruglog stola za kojim bi moglo da otpočne rešavanje problema i situacije u koju je dospela naša zajednica.
Očigledno je da nekome odgovara postojeća napetost i košmar. Lično me nije iznenadilo ponašanje samouverenih i bahatih analitičara, jer za dobar deo te vetropirije svaka normalnost je njihov neprirodni prostor. Teško je i zamisliti posao u kojem bi oni mogli da zavrnu rukave a da to nije podizanje tenzija, izmišljanje svakoraznih teorija zavere i zbunjivanje građana.
Dobro je što je poziv na dijalog i razgovor i dalje na stolu. Predlagač, odnosno predsednik države od njega se ne odriče, a načelno, o istom niko nema loše mišljenje, jer posle svih taktiziranja, ubrzavanja ili simuliranja, u razgovoru je ključ za rešavanje svih naših sukoba, nesuglasica i mimoilaženja.
ČUDESNE MERE
Odavno su naši građani prestali da veruju u čuda. Čak ni ona iz svemira ih ne uzbuđuju iako su u prilici, dosta često, da pročitaju kako određene komete ili meteori proleću u blizini Zemlje. Ipak, na set predočenih mera koje je država pripremila za njihov bolji, odnosno jeftiniji život nisu ostali svejedni. Mnoge od njih su ih prodrmale a ponajpre one o smanjivanju cena za čak 3.000 proizvoda i artikala kako iz potrošačke korpe tako i mnogih drugih.
Uvoz ugrožava domaći KROMPIR – proizvođači traže carinsku zaštitu!
Magija je, tako da kažemo, u tome što će u ukupnoj ponudi cene biti niže za 15 procenata. Tako nešto biće postugnuto uz ograničavanje godinama „razuzdanih“ trgovačkih marži koje će biti ograničene na 20 odsto. Primamljivo će biti za većinu građana smanjenje kamatnih stopa za gotovinske, potrošačke i stambene kredite čija primanja su do 100.000 dinara mesečno. Uz još neke mere dve ključne ponude koje se „motaju“ oko naših novčanika oročene su na šest meseci a zavisno od njihovih efekata one će biti produžavane ili završiti svoju misiju.
Iako su sve promotivne korpice sa sniženim cenama bile prepune poljoprivrednih proizvoda i njihovih prerađevina, o tome kako će se sve odraziti na agrar i njegovo funkcionisanje nije bilo ni reči. Jedino se na tu temu čulo kratko mišljenje Gorana Filipovića, iz Asocijacije za spas poljoprivrede koji je potvrdio da njih kao proizvođače hrane niko ništa ne pita, već da se o svemu „staraju“ otkupljivači i trgovci. Zbog takvog odnosa, naglasio je, imamo mnoge raskorake pa i one sa cenama koje su u jednoj pretežno poljoprivrednoj zemlji među najvećim u regionu i Evropi.
Po proceni jednog broja ekonomskih stručnjaka navedene mere će imati kratkoročni efekat, jer su rezultat sve dublje ekonomske i političke krize koja je dovela do naglašenog raslojavanja u društvu. Oni tvrde da su potrebna sistemska resetovanja u ekonomskoj, odnosno privrednoj sferi i da je poljoprivreda od presudnog značaja za stabilno snadbevanje i povoljne cene kada je u pitanju hrana koja je najveća stavka u budzetu naših građana.
PARADOKSI
Upravo dok sa novim merama za obuzdavanje nezajažljivosti trgovaca tražimo prihvatljive cene iz grupe poljoprivrednih proizvoda, neki se u tom lancu, nedolično ponašaju. Demonstriraju samovolju uz neprestalno ponižavanje malih proizvođača.
Na svojoj koži to je najbolje, odnosno najgore osetio stočar Saša Vraštoković iz Mačve, koji duže vreme svakodnevno prosipa značajne količine mleka. Naprosto tamošnja mlekara odbija da otkupljuje mleko od njega, jer je kako kaže, u više navrata „preglasno“ kritikovao njihove rukovodioce zbog stalnog smanjivanja cene.
Zato što nije „držao“ jezik za zubima otkupljivači su ga obavestili kako prekidaju saradnju, jer su navodno u njegovom mlaku našli svakorazne „karakondžule“ i druge nedostatke što je bilo opravdanje za diskvalifikaciju.
Epilog takvog ponašanja, objasnio je Saša, biće izvođenje na pijacu šest muznih krava i pet junica. Upravo, ovakve i slične „zvrčke“ urušavaju naše, pre svega male, proizvođače hrane prepuštajući da o njoj brinu uvoznici, trgovci i drugi lovci na brzu zaradu uz paprene cene i ignorisanje materijalne, odnosno platežne sposobnosti građana.
KONAČNO KONTROLA ULJEZA
Posle više od godinu dana pa i protesta domaćih stočara da im katance na staje i farme stavljaju uvoznici mleka i mlečnih proizvoda spravljenih na bazi palminog i sličnih biljnih ulja, tom „uljezu“ na našem tržištu konačno je rešeno da se stale na rep. Da li je to samo deklarativno ili stvarno vreme će pokazati.
Kraj LAŽNIM mlečnim proizvodima u Srbiji – Počele inspekcije i obaveza JASNOG deklarisanja!
Naime, od 1.avgusta ove godine sve je počelo sa primenom Uredbe Ministarstva za poljoprivredu da se proizvodi od palminog ulja ne mogu u prodaji deklarisati kao mlečni. Bez obzira na određena podudarna svojstva takvo podmetanje „kukavičjeg“ jajeta smatraće se prevarom. Za kontrolu primene navedene Uredbe staraće se brojne kontrolne i inspekcijske službe koje imaju ovlašćenja da bez najave vrše proveru u svim prodajnim objektima.
Okolnost da se uvoz ne može zabranjivati, već samo kontrolisati, mnogi lovci na dobru zaradu su to koristili i koriste. Tako se u jednom trenutku u rafovima naših marketa u ponudi našlo oko 25 procenata sireva od palminog ulja čime je praktično prepolovljen otkup mleka od domaćih proizvođača. To je snažan udarac, ispod pojasa domaćem stočarstvu, od kojeg će mu biti potredno dosta vremena da se oporavi…
Sva ova i slična zavrtanja na „petoparcu“ ozbiljno remete cenovnu harmoniju gde su tržišni, odnosno faktori ponude i potražnje, konkurencije i uz sve to socijalne odgovornosti velikih kompanija, prepušteni surovim uslovima koje diktira bezosećajna burazersko liberalna ekonomija.
Žargonski rečeno mnogo toga stvara sumnju i strah, da korpa novih mera sa povoljnim cenama, ne „dobije korpu“?! Naprosto, trka za velikom zaradom i još većim profitom mnogima je pomutila pamet.
JOŠ NEŠTO, PRIČU KAKO VOJVODINA IMA POTENCIJAL DA HRANOM SNADBEVA POLA EVROPE, NISAM ČUO U PROTEKLE DVE GODINE. TO BI TREBALO DODATNO DA NAS ZABRINE. ISTO KOLIKO NEIZVESNOST HOĆE LI DOĆI DO DIJALOGA I RAZGOVORA IZMEĐU PREDSTAVNIKA VLASTI I POBUNJENIH STUDENATA!!!
Komentari