„Čist račun, duga ljubav“. Ova krilatica, koja zvuči kao poučna narodna mudrost, od naredne godine biće odomaćena među našim poljoprivrednicima. Tačnije, kako je najavljeno, postaće njihova obaveza i uslov za ostvarivanje prava na subvencije i druge podsticaje iz agrarnog budžeta.
Svako njihovo nezadovoljstvo i govor da nisu ćate, već paori, moći će da bace preko plota. Koliko smo razumeli, država, odnosno resorno Ministarstvo, odlučilo je da uvede više reda, kontrole i transparentnosti prilikom dodele i trošenja subvencija tako što će se poljoprivrednici morati računima, i to „čistim“, pravdati za svaki utrošeni dinar. Dakle, kako je najavljeno, subvencije više neće moći da se troše nenamenski, odnosno umesto u brazde, farme, plastenike i voćnjake, za kupovinu automobila, stanova ili baškarenja na egzotičnim destinacijama.
Od pravdanja računima jedino će biti izuzeti podsticaji po hektaru. Novina je i da će se početkom godine objavljivati kalendar podnošenja zahteva uz uslove konkursa za podsticaje, dok će za sve proizvođače biti propisana minimalna ulaganja u investicije, što je takođe jedna od najavljenih novina.
PAPIR TRPI SVAŠTA
U protekle tri decenije više puta sam čuo slične akcije i „unapređenja“ po pitanju trošenja budžetskih sredstava od strane čelnika i službi Ministarstva poljoprivrede. Međutim, mnogo toga ostalo je samo na papiru i ništa više. Prošlogodišnji satelitski snimak u pojedinim delovima Vojvodine, o oranicama pod usevima za koje su njihovi vlasnici dobijali milionske svote kroz subvencije, pokazao se – žargonski rečeno – kao „duplo golo“.
Na snimljenim oranicama subvencije su dobijane po hektaru, a nije bilo ničeg od kultivisanih useva. Sve je zaraslo u korov i šiblje. Jedino su bolje upućeni mogli da vide „magistralni“ put kojim su se kretale subvencije prema tim kvazi oranicama. Još pre godinu i nešto dana čulo se dramatično upozorenje od strane stočara iz centralne Šumadije, koji su se žalili na svoj loš položaj i podsticaje koji su stalno kasnili. Pored svojih problema i muka, saopštili su, doduše nezvaničan podatak, da u Srbiji subvencije dobijaju vlasnici na čak 50.000 fiktivnih muznih grla.
Tu informaciju niko nije želeo da istraži i proveri, iako je mnogima dobro zaparala uši. U prošloj godini, primera radi, u agrarni budžet slilo se oko 100 miliona evra. Nazvan je „istorijskim“ budžetom po sumi novca koja je izdvojena za poljoprivredu, a od te gomile para više od 80 odsto bilo je opredeljeno za subvencije.
Međutim, i pored te „istorije“ nikada više nezadovoljnih poljoprivrednika i njihovih protesta. Svi su se žalili na slabu podršku države uz hronično kašnjenje „crkavice“ koja im je namenjena. I tada i sada znalo se da negde taj silni novac „skreće“ i da ne stiže na prave adrese – pre svega kod neposrednih proizvođača. U nekoliko navrata na tu temu digla se graja i u Narodnoj skupštini, ali sve se završavalo na obećanjima kako će se organizovati ozbiljne i detaljne provere.
Ne želim da budem nikakva Vanga ili vidovnjak, ali plašim se da po ovom pitanju nećemo daleko dobaciti. Predlog resornog Ministarstva je dobar, ali ako se u međuvremenu „udene“ neka nova tehnička vlada, na mnogo toga će se zaboraviti – pa i na problem kontrole trošenja velikog novca koji država izdvaja za subvencije našim proizvođačima hrane.
DAKLE, U SRPSKOM AGRARU IMA PREVIŠE LATIFUNDISTA KOJI OD ZEMLJE IMAJU SAMO ONU U SAKSIJAMA ZA CVEĆE. A MOŽDA NI NJU.
SPISAK MILJENIKA
Nedavno je objavljen, i to javno, spisak najvećih dužnika EPS-u za utrošenu električnu energiju. Ovo navodim jer sam na njemu uočio jedino takozvane „miljenike“ države – kompanije, preduzeća, fabrike, ali i sportske klubove, čiji ukupni dug iznosi oko 25 milijardi dinara. Naravno, nikome nije palo na pamet da im se struja isključi.
Među njima, uz sav moj trud, na spisku nisam video nijednu poljoprivrednu organizaciju, zadrugu, farmu, preživeli kombinat, klanicu, prerađivača niti gazdinstvo. Doduše, našla se HIP azotara Pančevo u stečaju, koja je na indirektan način bila vezana za agrar.
Neko će reći da agrar ne troši veće količine struje, već da su i dalje njegovi ključni energenti nafta, benzin i gas. Može se i to prihvatiti kao deo objašnjenja, ali navedeni spisak dužnika, čije su sume u milijardama i desetinama miliona dinara, govori da poljoprivreda nije miljenik onih koji vedre i oblače. Zato nikome iz tog sektora ne pada na pamet da za sobom vuče bilo kakav dug ili reprogram. Čisti računi bolji su i od najslabijih „strujnih udara“!
PAORI I NOVINARI ISTE SREĆE
Uz navedeni spisak naišao sam i na još jedan – zanimanja koja ostvaruju pravo na beneficirani radni staž. Nisam iznenađen što su se na njemu od 36 zanimanja našli rudari, pripadnici vojske, policije, zaposleni u fabrikama oružja, vatrogasci, dimničari, grobari, balerine i još neki. Ali nigde ni traga ni glasa od neke „sorte“ poljoprivrednika i drugih težaka posvećenih tom poslu.
Ako u opisu tih beneficija stoji da na njih imaju pravo zaposleni na opasnim, naročito teškim i rizičnim poslovima, kako tumačiti podatak da godišnje smrtno strada više traktorista nego radnika nekih bezbednosnih službi? Da li su to samo statistički podaci ili okolnost koju treba razmotriti kada je reč o ljudima iz sektora poljoprivrede? Čemu preskakanje i ponižavanje?
Na tom spisku nisam našao ni novinare. Još pre 30 i kusur godina pokrenuta je inicijativa, i to iz sekcije UNS-a u Valjevu, da i novinari ostvare pravo na beneficirani staž. Međutim, tadašnji čuvari državne kase odgovorili su da zahtev može da „prođe“, ali pod uslovom da pravo na beneficirani staž ostvaruju samo novinari zaposleni u dnevnim redakcijama. Ne želeći nikakvo podvajanje, novinari su odgovorili da će sačekati bolje dane.
Dakle, igre „čistih“ računa nastavljaju se u svim sferama čovekovog bitisanja. Dobro je znati da uz takve originalne račune ide neukaljan obraz, ispolirana savest i miran san. Da li je to previše za sirote hrčke i korporativne kabadahije? I ne samo njih???
Komentari