Poljski glodari, od kojih su kod nas dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš i hrčak uništavaju useve, oštećuju zasade, zagađuju i oštećuju uskladištene proizvode. Povoljni vremenski uslovi tokom jeseni, kao i otežana obrada sa velikom količinom žetvenih ostataka na površini stvaraju optimalne uslove za masovno umnožavanje voluharica i drugih poljskih glodara.  Zbog toga je jako važno redovno obilaženje njiva i skladišta, kao i primena sledećih mera za njihovo efikasno suzbijanje.

Mužjaci i ženke glodara veoma brzo dostižu polnu zrelost. Kod mnogih sitnih glodara ne postoji jasna sezona parenja i ono se obavlja tokom cele godine. Izrazito su skloni prenamnoženjima, a prirodna ravnoteža se ostvaruje aktivnošću brojnih predatora, pojavama bolesti i nestašicom hrane. Na reprodukciju glodara utiču i brojni faktori sredine:

• temperatura;
• ishrana;
• nadmorska visina;
• količina svetlosti i drugi.

Faktori porasta populacije glodara su:

1. brojnost i fiziološko stanje populacije,
2. meteorološki uslovi (suva i topla jesen, blaga i suva zima, izuzetno snežna zima sa stalnim temperaturama i bez ledene kore, lagano otapanje snega u proleće, toplo proleće i leto sa umerenim padavinama, pogodnim za razvoj vegetacije i fruktifikaciju biljaka),
3. stanište i izvori hrane (bujanje zeljaste korovske flore na neobrađivanim površinama, obilje zrnaste i zelene hrane i zaklona),
4. neprijatelji, grabljivice i bolesti (odsustvo agrotehničkih i drugih mera, predatora, nepostojanje bolesti).

Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se da tokom zime obilaze svoje njive i da ukoliko primete aktivne rupe preduzmu mere za suzbijanje glodara. Stvaranje kolonija je karakteristično na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima, kao i na izoranim kukuruzištima. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi 10/100 m2, a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.

Foto: Galenika-Fitofarmacija

Veoma važan segment u borbi protiv glodara predstavlja i pravilna primena agrotehničkih mera. Na okopavinama, oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj način ometa njihov prelazak na neokopavine. Letinu bi trebalo blagovremeno odnositi sa njiva i sprečiti im dostupnost hrani.

Razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti od velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Što se tiče hemijskih sredstava, direktno suzbijanje podrazumeva primenu rodenticida. Posle postavljanja mamaka, rupe treba zatrpati i nagaziti, a rodenticide koristiti pravilno i u optimalnoj meri. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Iz preventivnih razloga mamke ne treba rasipati po površini zemljišta.

Prilikom postavljanja mamaka naročito povesti računa o merama zaštite samih rukovaoca. Zato se preporučuje obavezno nošenje zaštitnih rukavica i naočara, a po obavljenom poslu temeljno pranje ruku i radne odeće.

Praćenje i suzbijanje glodara je potrebno nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

Na njivama su naročito problematični sledeći glodari: poljski miševi (Apodemus sp.) i poljske voluhariace (Microtus sp.).

Pored toga, u skladištima poljoprivrednih proizvoda, značajne štetne vrste su crni pacov (Rattus rattus), sivi pacov (Rattus norvegicus) i kućni miš (Mus musculus).

Za suzbijanje navedenih vrsta u skladištima preporučuje se primena proizvoda GALIBROM GB  kompanije Galenika-Fitofarmacija postavljanjem mamaka, u količini 100-150 g po gomilici za crnog i sivog pacova odnosno 20-25 g po gomilici za kućnog miša.