Voćarstvo često zna da iznenadi i one sa dugogodišnjim iskustvom: jedne godine rod obilan, druge gotovo da ga i nema. Razlozi za ovakve pojave najčešće nisu slučajni, već leže u načinu gajenja, nezi i primeni osnovnih pomotehničkih mera. Donosimo vam odgovore na najčešća pitanja voćara i praktične savete kako da voćnjak rađa redovno, zdravo i dugoročno.
Mnogi voćari su se barem jednom zapitali zašto voćke jedne godine daju obilne prinose, dok sledeće skoro da i ne rode. Ova pojava u voćarstvu je dobro poznata i naziva se alternativna rodnost.
Možda vas zanima
Najčešće se javlja u voćnjacima u kojima se ne primenjuje odgovarajuća tehnologija gajenja, naročito u takozvanim ekstenzivnim zasadima. U takvim voćnjacima voćke jedne godine obilno cvetaju, zametnu veliki broj plodova i daju visoke prinose.
Međutim, zbog prevelikog opterećenja, stabla se iscrpe i ne uspeju da formiraju rodne pupoljke za narednu godinu. Rezultat je slabo cvetanje ili potpuno izostajanje roda u sledećoj sezoni.
Da bi se ova pojava izbegla, neophodno je da se u voćnjaku svake godine sprovode sve agro i pomotehničke mere. Posebno su važne pravilna rezidba, uravnotežena ishrana i pravovremeno proređivanje plodova, jer upravo ove mere pomažu da se održi ravnoteža između rasta i rodnosti.
Zašto i kada treba krečiti voćke?
Tokom zimskih meseci često dolazi do velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. Debla voćaka se tokom dana zagrevaju, a noću naglo hlade, što može dovesti do pucanja kore. Na tim mestima se lako naseljavaju patogeni, što vremenom može izazvati propadanje stabala.
Ova pojava je naročito izražena u voćnjacima podignutim na južnim i jugozapadnim ekspozicijama. Jedna od najstarijih i najefikasnijih mera zaštite od pucanja kore i štetnog dejstva mraza jeste krečenje debla i osnova skeletnih grana.
Krečenje stabala voća – Uzaludan posao ili dobra zaštita?
Krečena stabla se sporije zagrevaju, jer bela boja odbija sunčevu svetlost. Na taj način se smanjuju temperaturne razlike između dana i noći, a ujedno se i usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana.
Krečno mleko se priprema mešanjem 5 kg negašenog kreča sa vodom, do željene gustine, uz dodatak 500 g kuhinjske soli i 250 g sumpora u prahu, kako bi se postiglo bolje prijanjanje na koru. Pripremljeni rastvor treba da odstoji nekoliko dana.
Krečenje je najbolje obaviti krajem jeseni, tokom novembra ili početkom decembra, po suvom vremenu i pri temperaturi iznad 0 °C. Pored debla, preporučuje se i krečenje osnova skeletnih grana u dužini od 20 do 30 centimetara.
Zašto se voćke orezuju?
Rezidba je jedna od najvažnijih pomotehničkih mera u voćarstvu i mora se sprovoditi redovno, svake godine. Njena osnovna uloga je uspostavljanje ravnoteže između vegetativnog rasta i rodnosti.
Kod mladih stabala rezidba se izvodi kako bi se pravilno formirao uzgojni oblik, dok se kod stabala u punoj rodnosti primenjuje sa ciljem održavanja stabilnih i redovnih prinosa.
Uklanjanjem određenog broja grana sa cvetnim i vegetativnim pupoljcima smanjuje se preobilna rodnost, a dobijaju se krupniji, kvalitetniji i ujednačenije obojeni plodovi.
Rezidba takođe podstiče rast novih mladara, obnavlja krunu i sprečava odumiranje pojedinih delova stabla. Može se obavljati tokom mirovanja voćaka, kao zimska rezidba, ili u toku vegetacije, kao zelena rezidba tokom leta.
Izbegnite GREŠKE u rezidbi voćaka: Kada je NAJBOLJE VREME za orezivanje
Da li se jabuka može kalemiti na krušku i obrnuto?
Odgovor je jednostavan – ne može. Svaka voćna vrsta se kalemi isključivo na odgovarajuće podloge, kako bi se obezbedio dobar prijem kalema i kvalitetni proizvodni rezultati.
Podloge mogu biti generativne, poreklom iz semena, ili vegetativne, nastale vegetativnim razmnožavanjem. U prošlosti se jabuka često kalemila na sejance divlje jabuke, što je davalo stabla sa velikom krunom, kasnijim stupanjem u rod i sitnijim plodovima slabijeg kvaliteta.
Danas se jabuka gotovo isključivo kalemi na slabo bujne vegetativne podloge, koje omogućavaju ranije stupanje u rod, visoke prinose i krupne, kvalitetne plodove uz savremenu tehnologiju gajenja.
Kruška se može kalemiti na sejanac divlje kruške ili na vegetativne podloge dunje. Sejanac divlje kruške se uglavnom koristi u ekstenzivnim zasadima, gde su stabla otpornija, ali kasnije stupaju u rod i daju slabiji kvalitet plodova.
U intenzivnoj proizvodnji kruška se najčešće kalemi na dunju, jer tada ranije rađa i daje krupnije i kvalitetnije plodove. Važno je, međutim, voditi računa o kompatibilnosti, jer nisu sve sorte kruške pogodne za direktno kalemljenje na dunju, pa se često koriste posrednici.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari