Klimatske promene ne utiču samo na prinose, već i na izgled, ukus i nutritivnu vrednost voća i povrća. Jabuke postaju slađe, čili ljutiji, a luk intenzivnijeg mirisa – dok mnogi potrošači i dalje biraju „savršene“ plodove, oni pogođeni sušom ili drugim vremenskim ekstremima često završavaju kao otpad. Naučnici zato poručuju: vreme je da naučimo da cenimo i „otpornu“ hranu.
Ekonomski gubici zbog bacanja hrane u Australiji su ogromni – procenjuje se da se godišnje izgubi čak 36,6 milijardi dolara. Veliki deo svežih poljoprivrednih proizvoda nikada ne stigne do prodavnica, jer biva odbačen već na farmi zbog izgleda, veličine ili stepena zrelosti. Taj problem je poznat odavno, pa su se poslednjih godina pojavile kampanje koje promovišu takozvanu „ružnu hranu“.
Možda vas zanima
Iako su ove kampanje važne i doprinose smanjenju bacanja hrane, pojavljuje se novi izazov – prihvatanje proizvoda koji su pogođeni klimatskim promenama.
Voće i povrće pod uticajem klime
Ova kategorija obuhvata proizvode koji su pretrpeli štetu zbog ekstremnih ili umerenih vremenskih uslova – suša, toplih talasa ili mrazeva. Stručnjaci upozoravaju da će takvi klimatski događaji postajati sve češći i intenzivniji.
Voće i povrće pogođeno klimatskim promenama često izgleda „ružno“ – manji je plod, nepravilnog oblika ili sa površinskim oštećenjima. Međutim, ukus i tekstura mogu biti znatno drugačiji.
Tokom suše, jabuke postaju slađe i zrnastije, paprike su više ljute, a luk je intenzivnijeg mirisa i ukusa. Kod umerenih suša plodovi su i dalje jestivi, ali promenjenog kvaliteta.
LAŽNO mleko, med i vino – alarmantni podaci o hrani na našim policama!
Potrošači biraju savršeno – i to ima cenu
Nedavno istraživanje sprovedeno u Australiji otkrilo je da većina potrošača izbegava proizvode oštećene klimatskim uslovima, čak i kada su potpuno bezbedni za jelo. Kupci su ih bili spremni izabrati samo ako su po sniženoj ceni.
To znači da, ukoliko farmeri ne mogu takve plodove preraditi u džemove, sokove ili stočnu hranu, oni ne ulaze u lanac snabdevanja i na kraju završavaju – kao otpad.
Ranije kampanje za „ružne“ proizvode ne pomažu mnogo u ovom slučaju, jer su se fokusirale na poruku da izgled ne utiče na ukus. Kod klimatski pogođenog voća i povrća razlike u ukusu i teksturi zaista postoje, pa je potrebna nova strategija komunikacije.
Ključna reč – otpornost
U istraživanju su potrošačima predstavljene različite varijante jabuka, od savršenih do onih koje su preživele sušu. Ove druge bile su označene porukom: „Otporna jabuka – preživela sušu.“
Rezultati su pokazali da je upravo ta poruka otpornosti imala snažan efekat: čak i potrošači sa manjom empatijom prema farmerima bili su spremniji da izaberu takve jabuke.
To ukazuje da bi marketing koji naglašava otpornost i prilagođavanje mogao pomoći da se poveća prodaja ovakvih proizvoda i smanji bacanje hrane.
Novi izazov za tržište
Većina potrošača u razvijenim zemljama, navikla je da kupuje estetski savršeno voće i povrće. Međutim, ekstremni vremenski uslovi neće nestati – naprotiv, biće sve češći.
Zato je važno da naučimo da prihvatimo proizvode koji izgledaju i imaju ukus malo drugačije, jer upravo oni predstavljaju prilagođavanje prirode klimatskim promenama.
Ako želimo da smanjimo bacanje hrane i podržimo poljoprivrednike, vreme je da promenimo svoje navike – i da „otpornost“ postane nova vrednost u našoj ishrani.
Komentari