Iako je godina donela dobar rod i solidan kvalitet voća u pojedinim delovima Kolubarskog okruga, proizvođači se suočavaju sa starim problemima – niskim otkupnim cenama, visokim troškovima repromaterijala i sve izraženijim klimatskim izazovima.
Dobar rod, ali niske cene
Milovan Ilić iz Goločela kod Koceljeve, kaže da su cene suvih šljiva nešto više nego lane, ali i dalje nedovoljne za ozbiljniju zaradu:
Možda vas zanima
‘’Mi suvu šljivu prodajemo za 600 dinara bez i 500 dinara sa košticom. Prošle godine smo prodavali za 500 i 400 dinara, tako da i nije neka velika razlika, ali cena presne šljive je otišla duplo. Prošle godine je bila 25, 30 dinara, a sada je išla na 50, 60 dinara.
Rakija od šljive je 700 dinara, a od kajsije je malo skuplja, oko 1.200 dinara. Ja imam šljiva negde oko deset hektara i veliku sušaru gde može deset tona presne šljive da stane. Od ovoga u našoj zemlji teško može da se zaradi i trebalo bi da dođu ljudi koji se bave poljoprivredom i koji mogu da nas izvuku’’, kaže Ilić.
Kupina, malina i jabuka: kvalitet dobar, otkup loš
Slične brige deli i Milan Ilić iz osečanskog sela Lopatnj, koji se bavi proizvodnjom kupina, jabuka, trešanja i malina. On navodi da je cena bila nepovoljna uprkos dobrom rodu.
‘’Kupine, jabuke, trešnje i maline je bilo, ali je niska otkupna cena. Malina je išla do 700 dinara, jer mi tu radimo kontrolisanu proizvodnju, a kupina je izlazila do 180 dinara, pa su je na kraju vratili na 100 dinara. Rod je bio lep, kvalitet dobar, ali cena nikakva.
Dobrica vraća jagode u Begaljicu – isplati li se?
Otkupna cena šljive od 75, 80 dinara. Kad je nema, oni plate dobro, a kad ima, oni nažalost srozaju cene, tako da jedino možemo da prerađujemo naše proizvode i tako ih prodajemo. Da nema malo ovih subvencija što dobijamo po hektaru i za stočni fond, ništa ne bismo mogli da uradimo.
Kakva vremena dolaze, najpotrebniji su zalivni sistemi za kupinu i malinu, pogotovu za navodnjavanje jer temperature idu i do preko 40 stepeni, a imamo sušna leta’’, smatra naš sagovornik.
Skupi repromaterijali dodatno opterećenje
Da problemi nisu samo u otkupu, već i u skupom repromaterijalu, potvrđuje i Života Erić iz Gornjeg Crniljeva kod Osećine, koji kombinuje stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo. On ističe da je najpotrebniji jeftiniji repromaterijal, jer kada ga imaju manje, manje se i muče, a skuplje naplate pa se, kako kaže, jedno s drugim poklopi.
Većinom im kupci dolaze iz njihovog kraja, domaći lokalci, a mnogo vremena oduzima i prerada, jer treba spremiti velike količine slatkog i džema.
Klimatski izazovi – mraz i suša prete rodu
Sasvim drugačiju sliku ove godine ima Borisav Marković iz sela Bratačića kod Osečine. Prema njegovim rečima, šljive gotovo da nije bilo, jer su rod uništili mraz i kiša u vreme cvetanja. Na oko tri hektara ima uglavnom zasađenu stenlejku, nešto malo požegače, ali je ove godine ostao bez roda.
‘’Borimo se, iako i struka kaže da je to uzaludan posao, ali ne odustajemo – nekad malo i rodi. Ali ove godine stenlejke nije bilo, baš zbog mraza i kiše u cvetanju. Prošle godine je bilo zadovoljavajuće, ali sada praktično nema srpske šljive. Ono što uberemo, deo sušimo, nešto ide u rakiju, nešto u slatko i džem – uglavnom za svoje potrebe.
Inače, kad ima roda, šljiva se može predati i kao sveža i kao sušena, pošto u našem kraju ima dosta prerađivača, kao i većih i manjih sušara. Ove godine je, nažalost, tako kako je – ali nadamo se da će sledeća biti bolja’’, kaže Marković.
,,Srbija među šljivama ili među kablovima”? Da li ćemo napustiti gajenje šljive i vekovnu tradiciju?
U 2023. godini, Kolubarska oblast je imala ukupno 12.057 hektara voćnjaka, raspoređenih na 13.883 gazdinstava. Najveći deo voćarskih površina nalazi se u Valjevu, gde je registrovano 5.002 hektara voćnjaka na 5.538 gazdinstava, dok Lajkovac ima 491 hektar na 1.001 gazdinstvu, a Ljig 909 hektara na 1.652 gazdinstva.
Mionica je evidentirala 1.136 hektara voćnjaka na 1.480 gazdinstava, Osečina 3.246 hektara na 2.621 gazdinstvu, dok Ub beleži 1.274 hektara na 1.591 gazdinstvu.
Komentari