Malina, omiljeno letnje voće moglo bi da traje duže u frižideru zahvaljujući revolucionarnom istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Krenfild u Velikoj Britaniji. Naučnici su nedavno objavili novu metodu za uređivanje DNK malina, sa ciljem da se obezbedi održivija proizvodnja i smanji propadanje hrane.
Prvi put se malina genetski dorađuje
Novo istraživanje opisuje inovativnu tehniku izolovanja pojedinačnih ćelija (tzv. protoplasta) iz listova mikro biljaka maline koje se uzgajaju u sterilnoj laboratorijskoj kulturi.
Možda vas zanima
Zatim su te ćelije genetski uređene pomoću CRISPR-Cas9 tehnologije – revolucionarne biotehnologije koja omogućava da se precizno menja bilo koji deo genoma. Ovo je prvi put da je CRISPR uređivanje gena uspešno primenjeno na crvenu malinu (Rubus idaeus) i objavljeno u naučnoj recenziranoj studiji.
Sada kada je potvrđeno uređivanje DNK bez dodavanja strane DNK kod malina, otvara se mogućnost za brže, preciznije i efikasnije stvaranje novih sorti – što znači ukusnije i održivije maline na policama prodavnica u budućnosti.
Na primer, jedan od gena koji su naučnici menjali, NPR1, kada je modifikovan kod paradajza, povećao je otpornost na sivu plesnivost. U budućnosti, ovaj gen bi mogao da se koristi za razvoj sorti maline sa dužim rokom trajanja, manjim bacanjem hrane i većom održivošću. Ove tehnike bi takođe mogle dovesti do plodova koji su slađi, krupniji, bez semenki, kao i do većih prinosa i otpornosti na toplotne talase uzrokovane klimatskim promenama.
Kada malina dostiže fiziološku i tehnološku zrelost?
Štaviše, uređivanje gena značajno ubrzava proces oplemenjivanja – poboljšane verzije najkvalitetnijih sorti mogle bi se dobiti za svega 12 meseci, spremne za testiranje na farmama. Za poređenje, tradicionalno ukrštanje i selekcija često traju više od deset godina pre nego što nova sorta stigne do tržišta.
Sledeći korak biće regeneracija čitavih biljaka iz ovih genetski uređenih ćelija – proces koji je već moguć kod mnogih kultura, ali ume da bude izazovan kod nekih vrsta. Tako bi se dobijale nove biljke koje rađaju maline otpornije na plesni i kvarenje.
Nove mogućnosti u okviru novih zakonskih pravila
Važno je napomenuti da uređivanje gena bez DNK stranog porekla ne stvara genetski modifikovani (GM) organizam. Promene u DNK su na genetskom nivou neprepoznatljive od onih koje nastaju prirodnim mutacijama ili tradicionalnim ukrštanjem. Drugim rečima – ne dodaje se nijedan strani gen u genom maline.
U ovom postupku, CRISPR tehnologija se unosi u ćeliju u obliku proteina Cas9 i „vodiča“ RNK koji izvršavaju promenu u DNK, ali se ne ugrađuju trajno u genom biljke. To je od ključnog značaja za poštovanje novog britanskog Zakona o genetskim tehnologijama (Genetic Technology – Precision Breeding Act, 2023), koji dozvoljava samo precizne, ne-transgene izmene kod biljnih vrsta namenjenih proizvodnji i potrošnji u Engleskoj.
„Tehnike preciznog oplemenjivanja su ključne za borbu protiv bacanja hrane, unapređenje održivosti i ishrane, kao i za smanjenje troškova hrane,“ objasnio je doktorand Rajan Krit, koji je razvio ovu metodu zajedno sa dr Zoltanom Keveijem i prof. Endruom Tompsonom.
„Veoma je važno da u potpunosti iskoristimo najmodernije tehnike poput uređivanja gena bez dodavanja strane DNK kod različitih biljnih vrsta, kako bismo rezultate iz naučnih laboratorija preneli u realan svet. Potrebno je još istraživanja, posebno u regeneraciji biljaka maline, ali ovo je obećavajući početak za jedno od omiljenih voća na svetu.“
Izvor: Cranfield University
Komentari