Jedan kilogram ovog egzotičnog voća trenutno je u maloprodaji po ceni od oko 400 dinara za kilogram. Procenjuje se da na padinama planine Čemernik, u crnotavskoj opštini, u rodnoj godini borovnica može dostići rod do 600 hiljada kilograma godišnje. To inspiriše brojne „divlje“ berače sa juga Srbije, kako nezvanično saznajemo, da u ranim jutarnjim satima pohrle na padine planine Čemernik sa raznoraznim „češljevima“ i drugim priručnim pomagalima, kako bi pretekli druge berače, ne vodeći pri tom mnogo računa jesu li plodovi borovnice dovoljno zreli…
Foto: Tomislav Stevanović„Skoro svake godine imamo problema sa divljim beračima borovnice. Beru je nedovoljno zrelu, lomeći joj krhka stabla. Više puta smo se obraćali ekološkoj inspekciji u okrugu, sa sedištem u Leskovcu, da se borovnica zaštiti od istrebljenja, ali bez velikih uspeha“, rekoše nam nadležni prilikom našeg poslednjeg boravka u Crnoj Travi.
Sušene bobice ove plavičaste voćke deluju lekovito, zaustavljaju krvarenje, a sok od borovnica pomaže pri varenju hrane. Ova cvetajuća planinska biljka sa bobicama odličan je izvor vitamina i dobra prevencija od brojnih infekcija i kancerogenih obolenja. Najnovija istraživanja engleskih nutricionista ističu da su borovnice sa ovog dela Balkana najbogatije flavonoidima pa povećavaju između ostalog i kapacitet pamćenja, posebno u poznim godinama života.
Foto: Tomislav StevanovićDivlji berači borovnica špartaju planinom
„Zato se ova biljka bere i na zeleno. Divlji berači je oberu vrlo rano pa je čuvaju u mračnim podrumima da vremenom „sazri“, pričao nam je Boža Vučković, vrsni poznavalac svih blagodeti Crne Trave, jedno vreme poveći uzgajivač kultivisanih borovnica u okolini Crne Trave.
Penzioner Sima Kitanović, poznati crnotravski dunđer iz zaseoka Veljkovci, koji je u svom radnom veku ozidao veliki broj fabričkih dimnjaka širom Balkana, a rodonom kraju u legat ostavio „Muzej pečalbarstva“, u našem razgovoru ističe: „Država Srbija bi morala da se više posveti zaštićenoj proizvodnji ove crnotravske autohtone vrste borovnica, sa padina planine Čemernik. Pored plantažne proizvodnje borovnica moguća je i intezivna proizvodnja ekološki čistog začinskog i lekovitog bilja u selima oko Crne Trave, a to bi bila prilika za bolje zapošljavanje preostalog življa sa ovog prostora“, naglašava Kitanović.
Foto: Tomislav StevanovićOpština Crna Trava danas broji manje od 2000 stanovnika, i skromnih je privrednih mogućnosti. Devedesetih godina, u veku što ostaje za nama bilo je organizovanog pokušaja u proizvodnji elemenata za stoličarsku industriju kupaca iz Italije, kao i uzgoj potočne pastrmke. Danas tamo funkcioniše proizvodni pogon iz Vranja sa tridesetak uposlenih. Raspad SFRJ i kasnija inflatorna kretanja pojačali su već postojeću migraciju Crnotravaca prema Leskovcu, Nišu i Beogradu, ostavljajući brojna tamošnja sela i zaseoke bez gotovo ijednog stanovnika.
Tako je žiteljima Crne Trave, Vlasine Rida, sela oko Surdulice i Krive Feje, berba borovnica ostala kao jedina mogućnost za nekakvu zaradu.
Foto: Tomislav StevanovićTu su međutim motorizovani berači iz ravnice, iz okoline Vranja i Leskovca, koji raznim grabuljama „očešljaju“ i do 200 kilograma dnevno sveže borovnice.
„Za to vreme nadležna inspekcija negde odmara u hladu kafića ne vodeći mnogo računa hoće li darova crnotravske prirode biti i dogodine“, sa tugom u glasu ističe Kitanović.
Sagovornici:
Boža Vučković
Sima Kitanović
Komentari