„Nemam energije“. Grip je iscrpljujući. Milioni imunoloških ćelija jure vam u pluća poput voda za biološku odbranu. Taj imunološki odgovor zahteva energiju – ostavljajući vas bez snage. Krava Holštajn to isto oseća kada dobije mastitis, počne da hramlje ili dobije upalu creva. Ali koji su nutritivni troškovi njenog imunološkog odgovora?
Stručnjaci koji se bave preživarima razumeju potrebe za ishranom u periodima uzgoja, proizvodnje mleka, razvoja pa čak i trudnoće. Međutim, precizna ishrana budućnosti zahtevaće veće razumevanje kako se biološki sistemi, poput imunog sistema, preklapaju sa ishranom.
Kada se napravi promena mlečnog obroka, jedan od izazova je izmeriti rezultat. Kako možemo pokazati da smo poboljšali efikasnost proizvodnje? Poljoprivredna tehnologija je napredovala od fokusiranja isključivo na merenja velikih količina u rezervoarima, do individualnih merenja prinosa, komponenata mleka, promene telesnog stanja i vremena provedenog nu preživanju, između ostalog. Međutim, mi i dalje ne merimo sve.
Postoji deo fizike koji je veoma koristan za nutricioniste. Prvi zakon termodinamike kaže da se „energija ne može stvoriti niti uništiti, već se ona može transformisati ili preneti iz jednog oblika u drugi“. Ako napravimo izmenu u ishrani koja kravi bi trebalo da joj da više energije i ne vidimo rezultat, razlog za to je zato što nismo tražili na pravom mestu.
Možda vas zanima
Istraživanje koje je sproveo Državni univerzitet u Ajovi pokazalo je da je Holštajn kravi koja doji bilo potrebno dodatnih 1 kg glukoze za imunološki odgovor u trajanju od 12 sati. To je broj koji ima stvarne merljive posledice. Da li nas iznenađuje kada vidimo da dolazi do smanjene proizvodnje mleka kada je životinja bolesna?
Ako mlečna krava usmeri svoju energiju na imuni odgovor na infekciju, izgubiće tu energiju negde drugde. A to je tamo gde je to moguće u zavisnosti od faze dojenja.
Krave muzare koje se nalaze u fazi odmah posle telenja, će proizvoditi mleko čak i na račun mobilizacije telesne mase da bi zadovoljile energetske potrebe. Ova biološka žrtva je nutricionistima poznata kao negativna energetska ravnoteža i mora se pažljivo njome upravljati. Ako krava posle telenja ima infekciju, imuni sistem će biti napregnut, što će dovesti do mogućih povećanih gubitaka u telesnoj masi i posledičnih poteškoća s plodnošću.
Sad razmislite o stadu teladi, koja sva startuju sa sličnom težinom. Ako u prvih nekoliko nedelja 15% teladi ima dijareju, potrošiće energiju u imunološkoj odbrani, oporavku i preživljavanju. Time će tih 15% teladi biti manje razvijena i rezultat je neujednačena serija životinja. U praksi, hranimo životinje u grupama, a za pojedinačna odsutapanja se ne brinemo.
U međuvremenu, moramo razmotriti ishranu u širem kontekstu upravljanja.
Napredak nauke o životinjama otkriva veze između ishrane, imunologije, pa čak i genetike. Ove oblasti moraju nastaviti da pronalaze zajedničku osnovu kako bi se omogućila pojava poljoprivrednih tehnologija koje će omogućiti nutricionističkim alatima da bolje mere i unapređuju ishranu i njen uticaj u širem sistemu.
U međuvremenu, moramo razmotriti ishranu u širem kontekstu upravljanja. Ako izuzmemo nastojanja za boljim rezultatima, postavlja se pitanje kako ishrana može dati podršku zdravlju životinja? Kako se zahtevi životinje menjaju ako je pod imunološkim stresom ili čak stresom iz okruženja, poput temperaturnih ekstrema?
Mali koraci koje ćemo preduzeti danas vodiće nas ka preciznoj ishrani budućnosti gde ćemo videti poboljšanja efikasnosti proizvodnje i imati ključ za održivu poljoprivredu.
Komentari