Mlečno govedarstvo, iako težak i zahtevan posao, može biti veoma isplativ. Sa po desetak krava na muži u Kaoniku, nedaleko od Kruševca, mnogobrojne porodice žive sasvim pristojno. Ipak, za stočare je, nekada i više nego za druge poljoprivrednike, neophodan siguran i dobar kupac.
Radomir Smiljković, jedan od mnogobrojnih stočara iz Kaonika, objasnio nam je kako se u ovom kraju gajenje mlečnih krava isplati, ali i na koji način bi trebalo da se postigne dobra mlečnost muznih krava.
„Mi smo se nekada manje bavili stočarstvom, čuvali smo po 4-5 krava. Od kada je moj sin odlučio da proširi porodično imanje, imamo 20-ak muznih krava i po 6-7 teladi za priplod.“
Možda vas zanima
Tokom vrelih dana redovno rashlađujte životinje i štale
Kako je vaš sin odlučio da nastavi porodični posao?
„Nije imao gde da se zaposli posle studija, a mi ovde u selu imamo veliku mlekaru ’Eko mlek’, kojoj dnevno dajemo po 200 do 250 litara mleka i to za dobru cenu – 36 dinara bez premije. Zato se osećamo sigurno i zadovoljno. Inače, ja sam 24 godina radio u zadruzi koja je propala i morao sam nekako da nađem izvor prihoda.“
Da li je upravo mlekara o kojoj ste govorili razlog što stočarstvo u vašim krajevima i dalje živi? Mislite li da bi, kada bi i u drugim stočarskim krajevima bilo sigurnih kupaca, stočarstvo moglo da ima bolju budućnost?
„Sigurno je da je tako. Nekada su tu ulogu imale zadruge. U našem kraju, na primer, nije bilo mnogo zastupljeno mlekarstvo, već tov. Zadruge su kupovale tovnu junad i izvozile za Nemačku, Italiju i druge zemlje. Sada toga više nema, pa mnogi ljudi, poput nas, prelaze na posao koji im je sigurniji – mlečno govedarstvo.“
Dakle, ovde se mlečno govedarstvo trenutno više isplati od tova junadi?
„Trenutno je tako. U tovu nema sigurnosti. Dolaze nakupci, cenkaju se s nama, hoće da uzmu stoku bez para i slično. To je veliki problem. Hranu takođe ne možemo da uzmemo kao nekad, da je platimo kad prodamo bikove, već moramo odmah.“
Koliko imate trenutno krava na muži i kakav je prosek mlečnosti na vašem imanju?
„Trenutno na muži imamo 11 krava. Svaka od njih dnevno prosečno daje po 22 litra mleka.“
Zašto ste odlučili da imate simentalce, a ne goveda holštajn frizijske rase, koja se obično drže zbog muže?
„Simentalac je bolji za držanje u štali. Holštajn voli da izađe, prošeta i slično.“
Krave hranite tokom cele godine, ne vodite ih na ispašu?
„Cele godine ih hranimo i to senom, silažom i koncentratom. Imamo oko 6 hektara naše zemlje i još toliko pod zakup. Na toj površini najviše gajimo kukuruz, pšenicu i stočni grašak. Stočarstvo bez ratarstva ne ide.“
Dakle, mlečno govedarstvo, iako je težak posao, ukoliko čovek ima sigurnog kupca, može da bude isplativo?
„Upravo tako. Naravno, mora da se vodi računa o ishrani i genetici. Trebalo bi da se prate svetski trendovi i standardi u poljoprivredi. Krava sa 12 ili 15 litara mleka ne može da bude isplativa. Ona mora da daje bar 20 do 35 litara dnevno da bi vredelo da se ona čuva.“
Sagovornik:
Radomir Smiljković, stočar iz Kaonika
Komentari