Od suše i neiskorišćenog đubriva, preko dilema oko setve, pa do problema sa međama, zakupom i novim pravilima za subvencije – pred ratarima je izuzetno izazovna sezona. Kako sve to izgleda u praksi, objašnjava poljoprivrednik Janko Turčan iz Stare Pazove.
Mesec dana bez kiše i usevi već trpe
Iako je vegetacija krenula, vlage u zemljištu gotovo da nema. Janko Turčan, poljoprivrednik iz Stare Pazove, nakon obilaska parcela kaže da je stanje daleko od dobrog.
Možda vas zanima
„Poslednju kišu imali smo 14. februara, i to oko 25 litara. Od tada praktično nije bilo padavina. Sve je žedno“, ističe on.
Prema njegovim rečima, u ovom delu Srema do sada je palo svega 132 litra kiše, dok bi optimalno bilo između 250 i 280 litara. Takav deficit već se jasno vidi na parcelama.
Pšenica, kako kaže, još uvek uspeva da opstane zahvaljujući plitkom korenu i dobro pripremljenom zemljištu, ali za druge kulture situacija je neizvesna.
Stanje u ratarstvu – đubrivo stoji na površini
Problem nedostatka vlage posebno dolazi do izražaja kod prihrane.
Na parcelama gde je đubrivo već bačeno, ono i dalje stoji na površini, izloženo suncu i vetru.
„To đubrivo tavori na suncu i vetru. Bez kiše ili barem rose neće se rastopiti i neće ući u zemljište. Plašim se da će veliki deo azota jednostavno otići u vazduh“, upozorava Turčan.
Dodaje i da mnogi proizvođači ne vode dovoljno računa o vremenskim uslovima pre nego što obave prihranu.
„Ljudi bacaju đubrivo nemilice, a ne prate prognozu. U današnjim uslovima to je luksuz“, kaže on.
Bez vlage nema ni rezultata
Iako se često govori o rastu cena inputa i globalnim dešavanjima, Turčan naglašava da je trenutno najveći problem upravo voda.
Kanali i podzemne vode su presušili još prošle godine, a ni ovogodišnje padavine nisu uspele da poprave stanje.
„Nemamo vlage ni u dnu kanala. Ako se ovako nastavi, biće ozbiljnih problema“, kaže on.
Ističe da će ove godine uspeh zavisiti od toga koliko će proizvođači pametno upravljati svakim segmentom proizvodnje.
Kukuruza sve manje: ZAŠTO Srbija ulazi u ozbiljan pad proizvodnje?
Sa setvom ne treba žuriti
Iako su neki proizvođači već krenuli sa setvom šećerne repe i suncokreta, Turčan smatra da treba biti oprezan.
„Neću da srljam. Sačekaću početak aprila, da prođu i praznici. U ovakvim uslovima mi je to sigurnija opcija“, objašnjava.
Dodaje da rana setva bez vlage može doneti više štete nego koristi.
Sigurni dobavljači umesto jeftinijih rešenja
Kada je reč o nabavci inputa, ovaj ratar ne želi da rizikuje.
Kako kaže, sarađuje isključivo sa proverenim dobavljačima, i ne oslanja se na najniže cene.
„Imali smo iskustva sa falš proizvodima i prepakovanim semenom. Zato idem na siguricu“, kaže Turčan.
Međe nestaju, a problemi rastu
Jedan od problema na koji posebno ukazuje jeste i nepoštovanje međa.
I pored moderne navigacije, dolazi do čestih nesporazuma između komšija.
„Ljudi se oslanjaju na navigaciju, ali ona ima odstupanja. Desi se da ti neko uđe nekoliko centimetara u parcelu i onda ti pravi problem u radu“, objašnjava.
Dodaje da je nekada postojalo više razumevanja među proizvođačima.
Subvencije uz pravdanje računa idu na ruku ozbiljnim poljoprivrednicima
Komentarišući meru Ministarstva poljoprivrede da subvencije budu uslovljene pravdanjem računa, Turčan kaže da je to dobar pravac.
Treba da se zna ko radi ozbiljno, a ko se poljoprivredom bavi usput. Profesionalni proizvođači moraju imati prednost, smatra on.
Subvencije po hektaru tek nakon provere: država najavljuje utvrđivanje stvarnih korisnika zemljišta!
Zakup i realnost na terenu
Kada je reč o zakupu zemljišta, situacija u Staroj Pazovi pokazuje koliko je teško održati dogovor među proizvođačima.
Iako su vođeni brojni razgovori, konačna cena dostigla je oko 300 evra po jutru.
Ipak, ljudi nisu bili spremni da se drže dogovora i da izvrše pritisak na zakupodavce, pa inicijativa nije imala rezultate kojima su se poljoprivrednici nadali.
„Ova godina će pokazati ko može da opstane“
Na kraju, naš sagovornik upozorava da bi ova godina mogla biti prelomna za mnoge proizvođače.
„Bojim se da će ova godina pokazati pravo stanje i da će mnogi ispasti iz proizvodnje. Moraće da se radi realno i da se poštuju dogovori“, zaključuje on.
Komentari