Srbija dospela među prvih deset izvoznika kukuruza i pšenice u svetu

Srbija dospela među prvih deset izvoznika kukuruza i pšenice u svetu

Članstvom u Međunarodnom žitarskom savetu Srbija će uvek imati uvek aktuelne informacije o prinosima, stanju useva, ceni proizvoda i trendovima u mnogim zemljama u svetu, što do sada nije bio slučaj. To će pre svega pomoći proizvođačima da lakše donose odluke i formiraju cene svojih žitarica, rečeno je na prvoj Srpskoj žitarskoj konferenciji koja je održana prošle nedelje u Beogradu.

„Postali smo prva zemlja sa Balkana koja je deo Međunarodne asocijacije u koju se učlanjuju zemlje, koja je platforma za pružanje podataka o kretanju cena na svetskom tržištu, tako da ćemo imati već za koji dan očekivane cene za žetvu u 2020. godini, koje ćemo podeliti sa poljoprivrednicima“, navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Vukosav Saković iz Žita Srbije ukazuje na trenutno stanje na svetskom tržištu žitarica.

„Treba znati da je u svetu hiper produkcija žitarica, posebno kod pšenice, i da je ta hiper produkcija stvorila ogromne zalihe i oborila cenu na međunarodnom tržištu i da je sve teže prodati“, kaže Vukosav Saković.

Srbija dospela među prvih deset izvoznika kukuruza i pšenice u svetu- © Agromedia

Prema njegovim rečima, zbog toga je razlog više da ovakva jedna konferencija bude organizovana i da izvršimo promociju onoga što mi proizvodimo.

„Na samom otvaranju promocije čuli ste da Ministarstvo poljoprivrede dosta dobro radi da bismo otvorili neka nova tržišta na koja smo godinama čekali, ali to normalno nije kraj“, kaže Vukosav Saković.

On navodi da mi robu pretežno izvozimo nizvodno niz Dunav i da treba da povećamo prodaju u severnoj i zapadnoj Evropi, te da je potrebno da se nametnemo našim kvalitetom.

Sertifikati za izvoz žitarica na neka nova tržišta već su spremni.

„Srbija je prethodnih nekoliko meseci nekoliko sertifikata obezbedila za žitarice, pre svega za Egipat – da može da ide pšenica, Turskubez carine na suncokretovo ulje i suncokret u određenoj kvoti. Kinu smo završili pre nekoliko dana – sertifikat za izvoz kukuruza. Nemojte da zaboravite da je to jedno od najvećih tržišta“, navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Dalji planovi, prema rečima ministra poljoprivrede, su obezbeđivanje sertifikata za Indoneziju i Vijetnam.

Srbija dospela među prvih deset izvoznika kukuruza i pšenice u svetu- © Agromedia

„Oni imaju veliku potražnju za kukuruzom i nema razloga da mi ne budemo jedan od učesnika u toj čitavoj priči. Mi ćemo morati naći načina kako da logistički podržimo ove kompanije zbog razlika u ceni koje se prave. Nemojte da zaboravite, 45 dana putuje roba do Kine i Indonezije. To je jedna druga priča ali radimo na tome, i verujte mi, ako smo uspeli da plasiramo goveđe meso na tržište Kine, ako smo uspeli da plasiramo vino, ako smo krenuli sa nekim drugim voćarskim kulturama – moći ćemo to da uradimo i sa kukuruzom“, zaključuje ministar poljoprivrede.

Nedostatak infrastrukture jeste problem za izvoz pšenice i kukurza, ali zahvaljujući kvalitetu ovih proizvoda Srbija može biti konkurentna na svetskom tržištu.

„Srbija ne može da konkuriše kvantitetom sa nekom Ukrajinom koja je „global basket“ kako mi kažemo ali, sa povećanjem prinosa, sa pojedinim kulturama, sa prepoznatljivošću mislim da postajete pouzdan partner. Najvažnije je da se izgradi ime jer onda destinacija vaša postaje prepoznatljivija i mislim da kvalitet, otpornost nove vrste semena (imate klimatske promene koje prosto zahtevaju inovacije) i ta četvrta revolucija koju pominju, možda sporije dolazi u agrar ali dolazi“, kaže Miljan Ždrale iz EBRD-a.

Srbija dospela među prvih deset izvoznika kukuruza i pšenice u svetu- © Agromedia

Ipak za unapređenje kvaliteta i proizvodnje kukuruza i pšenice ima mesta.

Postoji još prostora za napredak. Prema našim procenama postoji još najmanje 20% prostora za unapređenje produktivnosti u oblasti samo kukuruza i pšenice, što bi praktično Srbiju sa sadašnjih 8 miliona tona ukupne proizvodnje u oblasti kukuruza i pšenice podiglo na 10 tona“, kaže Miloš Milovanović iz FAO-a.

Prema njegovim rečima, Srbija je u ovoj godini izvezla 4,3 miliona tona žitarica, što bi značilo da možemo da izvezemo preko 5 miliona tona žitarica i da je to nešto na čemu treba raditi.

„Dugoročno posmatrano prinosi u ovom sektoru rastu. Oni čak rastu i brže nego što, na primer, rastu prinosi u Evropskoj Uniji ali to je relativno, zato što su tamo prinosi već dugo vremena na visokom nivou“, kaže Miloš.

On zaključuje da treba nastaviti dalje i to na način da se ostave adekvatne količine i kvalitet za buduće generacije.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica