Prema procenama stručnjaka iz PSSS Knjaževac, izuzetno suv kraj leta i početak jeseni, kao i obilne padavine u novembru i decembru mesecu rezultiraće značajno manjim prinosom.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Jesen protekle godine nije bila nimalo naklonjena ratarima na teritorije čitave Srbiji, pa i na području sokobanjske i knjaževačke opštine. Izuzetno suv kraj leta i početak jeseni otežali su osnovnu obradu i pripremu zemljišta za setvu ozimih kultura, i to pre svega, ječma, pšenice, tritikala i raži, navodi nam dipl. inž. Srđan Cvetković, PSSS Knjaževac.
„U tako suvim zemljišnim uslovima, kada skoro tri meseca nije bilo padavina, oranje nije preporučljivo, jer se na površinu bacuju velike i tvrde grudve zemljišta, a čak ni teške tanjirače nisu uspele da koliko toliko usitne setveni sloj i omoguće bilo kakvu setvu“, kaže Srđan.
Tako da od planiranih oko 5000 ha u ove dve opštine posejano je tek desetak procenata i to uglavnom na izuzetno suvom zemljištu, pre prvih jesenjih padavina. U takvim uslovima ratari pribegavaju setvi rasturačima za mineralno đubrivo i jednim prohodom drljače kojim pokriju seme. Takva setva nije bila kvalitetna pa je i sveukupni dosadašnji rezultat agrotehnike i vremenskih uslova takav da skoro nema izniklih useva.
Novembarske i decembarske padavine su dobro nakvasile oranični sloj, pa i dublje profile zemljišta, ali je tada nastupio period sa niskom temperaturom, koja je osim vlage, neophodan činilac klijanja i nicanja biljaka. Zato faze razvoja useva i bokorenje možemo očekivati po završeku zime, dakle tek u martu.
Biće značajno smanjen period vegetacije i vremena za formiranje prinosa pa se iz navedenih razloga posejani ozimi usevi praktično dovode u poziciju jare pšenice. Smanjenju prinosa u odnosu na neki prosek svakako će doprineti i činjenica da veliki broj proizvođača koristi svoje, a ne deklarisano seme. Oni koji su sejali svoje seme iz žetve 2018. imaće još manji prinos, jer je prošlogodišnje zrno pšenice šturo sa hektolitrom oko i ispod 70, što je daleko manje od potencijala.
„U celoj priči bilo bi dobro ukoliko bi mart i april bili hladniji od proseka, a što bi donekle produžilo vegetativnu fazu razvoja useva i vremena za formiranje potencijala za prinos. Koren će biti plići, biće smanjeno ukupno i produktivno bokorenje, pa će samim tim biti i više prostora za bujanje korova, što će uticati na poskupljenje proizvodnje“, kaže stručnjak PSSS Knjaževac
Srđan očekuje i da će u kritične faze formiranja i nalivanja zrna ovi usevi ući krajem juna i početkom jula, kada nastupaju stresni uslovi suše i toplotnog udara. Procena je da će neposejane površine biti pod kukuruzom, a nešto i lucerkom. Dok ratarima-stočarima predlaže da ovakvu situaciju iskoriste za setvu jarih graškova kao veoma značajnog izvora proteina u ishrani stoke.
Komentari