Toplotni talasi, suše i širenje novih bolesti sve više ugrožavaju proizvodnju šećerne repe u Srbiji. Ova nekada pouzdana kultura suočava se s padom prinosa i smanjenim sadržajem šećera, dok klimatske promene menjaju pravila igre. Da li imamo strategiju za opstanak šećerne repe na našim poljima?
Šećerna repa i višestruki izazovi
Prema izveštaju, proizvodnja šećerne repe u Srbiji suočava se sa višestrukim izazovima:
Možda vas zanima
-
Rastuće temperature i smanjene padavine do 2030. već ugrožavaju prinos i sadržaj šećera po hektaru.
-
Rana setva u martu postaje rizična zbog suše i velikih brojeva temperaturnih „letnjih dana“ (preko 25 °C), što ometa klijanje i razvoj mladica. Posebno su ugroženi “tropski” uslovi noću, sa minimumom preko 20 °C, koji potiskuju akumulaciju šećera.
-
Napadi insekata i patogena značajno se povećavaju: larve žičara (Agriotes spp.), repine vaši (Pemphigus fuscicornis) i repin moljac (Scrobipalpa ocellatella) postaju ozbiljni problem, naročito u regionima poput Novog Sada i Sombora. Takođe raste pojava pepelnice (Erysiphe betae), lisne pegavosti (Cercospora beticola) i truleži korena (Rhizoctonia solani), naročito u toplim i vlažnim uslovima sredinom vegetacije.
Bez navodnjavanja i bez prilagođene zaštite, očekuje se dalji pad prinosa i smanjena proizvodnja šećera.
Kukuruz na udaru klimatskih promena: Preti pad prinosa do 70% – šta preduzeti?
Preporučene smernice
Autori navode konkretne smernice kako ublažiti negativne efekte klimatskih promena na šećernu repu:
-
Navodnjavanje
– Neophodno za stabilizaciju prinosa i smanjenje rizika tokom sušnih perioda i visokih temperatura. -
Prilagođavanje vremena setve
– Pomicanje setve izvan ekstremnih temperatura, uz pratnju vremenskih uslova za optimalni razvoj mladica. -
Izbor i primena otpornijih sorti
– Korišćenje genotipova otpornih na toplotni stres, sušu and patogene uvodi se kao ključna mera.
-
Aktivne mere zaštite bilja
– Uvođenje sistema ranog upozorenja i integrisane zaštite kako bi se smanjio pritisak od novih ili pojačanih štetočina. -
Upravljanje zemljištem i vlago-zadržavajuće mere
– Malčiranje, minimalna obrada i pokrovni usevi pomažu u očuvanju vlažnosti i strukture tla.
Toplotni talasi, smanjene padavine i jači pritisak bolesti i štetočina otvorili su novu dimenziju rizika po proizvodnju šećerne repe u Srbiji. Izveštaj “Zagrevanje useva” ukazuje da bez brze reakcije i pravovremene primene adaptivnih mera, prinosi i kvalitet šećera mogu brzo da padnu – i to već do 2030.
Adaptacija je moguća i dostupna: navigacija kroz savremene prakse setve, odbrane, navodnjavanja i izbora sorti sistemski pomaže da se očuva proizvodnja. Ali – vreme je ključ. Da li je industrija i država spremna da deluje na vreme?
Izvor: klimatskepromene.rs
Komentari