Revolucionarna studija na ljudima pokazala je da ultraprerađena hrana dovodi do povećanja telesne težine, remeti hormone i unosi štetne supstance povezane sa slabijim kvalitetom spermatozoida. Rezultati ukazuju da upravo stepen industrijske obrade hrane čini ove namirnice štetnim po metaboličko i reproduktivno zdravlje.
Tokom poslednjih 50 godina, svet se suočava sa naglim porastom gojaznosti i dijabetesa tipa 2, dok kvalitet sperme opada. Mnogi naučnici sumnjaju da su za to delom krive i ultraprerađene namirnice – proizvodi koji se sve češće nalaze na našim tanjirima. Ipak, nije bilo sasvim jasno da li štetu prave same industrijske komponente, način prerade, ili to što takva hrana navodi ljude da jedu više nego što im je potrebno.
Možda vas zanima
Međunarodni tim istraživača sada je otkrio da ljudi više dobijaju na težini kada jedu ultraprerađenu hranu, čak i kada unose isti broj kalorija kao oni koji jedu neprocesiranu ishranu. Studija, objavljena u časopisu Cell Metabolism, pokazala je i da ovakva ishrana unosi više zagađivača u organizam – među njima i supstance koje narušavaju kvalitet sperme.
“Naši rezultati dokazuju da ultraprerađena hrana šteti reproduktivnom i metaboličkom zdravlju čak i kada se ne preteruje u količini. Dakle, štetnost dolazi iz same prirode obrade hrane,” objašnjava dr Džesika Preston, autorka studije sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Iste kalorije – drugačiji efekat
Da bi dobili najpouzdanije podatke, naučnici su uporedili uticaj neprocesirane i ultra-prerađene ishrane na istim ispitanicima. U studiji je učestvovalo 43 muškarca uzrasta od 20 do 35 godina. Svaki od njih je tri nedelje bio na jednoj ishrani, a zatim, posle pauze od tri meseca, i na drugoj.
Šta je ultraprerađena hrana i je li svaka NEZDRAVA?
Polovina njih dobijala je dodatnih 500 kalorija dnevno, dok su ostali imali ishranu prilagođenu uzrastu i fizičkoj aktivnosti. Hrana je sadržala isti odnos proteina, ugljenih hidrata i masti – razlika je bila samo u stepenu prerade.
Rezultat: muškarci su u proseku dobili oko 1 kg više masne mase dok su bili na ultra-prerađenoj ishrani, bez obzira na ukupni unos kalorija. Promene su zabeležene i u markerima kardiovaskularnog zdravlja.
Skriveni otrovi iz plastike
Naučnici su otkrili i porast nivoa ftalata (cxMINP) – hemikalije koja se koristi u plastici, a poznata je po tome što remeti hormone. Kod muškaraca koji su konzumirali ultra-prerađenu hranu, primećen je pad testosterona i folikulostimulirajućeg hormona, koji su ključni za proizvodnju sperme.
“Iznenadilo nas je koliko telesnih funkcija ultraprerađena hrana remeti, čak i kod mladih, zdravih muškaraca. Dugoročne posledice su ozbiljne i pokazuju da je vreme da se nutritivne smernice preispitaju,” upozorava dr Preston.
Šta spada u ultraprerađenu hranu?
Prema NOVA klasifikaciji, hrana se deli po stepenu obrade:
-
Grupa 1 – neprocesirana ili minimalno prerađena hrana (npr. sveže meso, povrće, voće).
-
Grupa 4 – ultra-prerađena hrana, koja sadrži industrijske i sintetičke sastojke koje ne bismo prepoznali na običnoj polici u prodavnici.
U ovu grupu spadaju proizvodi koji su industrijski obrađeni pomoću tehnologija poput presovanja, ekstrudiranja, predprženja i drugih procesa kojima se dodaju aditivi, veštački ukusi, boje i pojačivači ukusa. Takva proizvodnja omogućava duži rok trajanja i niže troškove – ali po cenu zdravlja.
Dokazi su sve brojniji: ultraprerađena hrana povezuje se sa gojaznošću, metaboličkim poremećajima i smanjenom plodnošću.
Izvor: University of Copenhagen/Novo Nordisk Foundation Center for Basic Metabolic Research
Komentari