Miloš Todorović je 2012. godine spakovao kofere i napustio Beograd. Za razliku od velikog broja mladih koji napuštaju svoje korene i u potrazi za „boljim sutra“ napuštaju zemlju, on je zemlju kupio na selu i rešio da se bavi kozarstvom.
„Prvo sam hteo da gajim koze da bih prodavao mleko, međutim nisam imao kome da ga prodam, pa sam nažalost jednu količinu i bacio, onda sam morao da to mleko prosto iskoristim i da napravim neki proizvod koji ću plasirati na tržištu, tako je i nastao prvi sir i “Srećna koza” 2014“, ispričao je Miloš Todorović za Agromediju.
Nije oduvek znao da će se baviti ovim poslom, ipak, iz ljubavi prema životinjama koju je razvio još u najranijem detinjstvu završio je i Vetereinarski fakultet.
Možda vas zanima
„Moji roditelji su iz potpuno druge branše, ja sam zavoleo životinje i selo kod mog pokojnog dede u Mislođinu, to je selo kod Obrenovca i tu se stvorila ljubav kad sam bio mali, nisam baš bio siguran da želim da živim na selu, ali kada sam počeo da radim sa kozama shvatio sam da ja moram sve vreme da budem sa njima, nemam poverenja da ostavim svoje životinje nekom drugom“, rekao je Miloš.
Možda nije bio siguran šta hoće, ali je jasno znao šta neće.
„Naša sela definitivno izumiru, mnogo mi je žao što mladi odlaze sa sela, umesto da ostaju tu, da stvaraju hranu i proizvode koje će plasirati na tržište i prosto živeti od toga, međutim mi tako živimo da je sad imperativ otići u grad, zaposliti se u državnoj službi i raditi za mesečnu platu, ja sebe ne vidim tako i voleo bih da mojim primerom pokažem mladima da zaista mogu da rade za sebe“, kaže on.
Sa svojih deset prstiju Miloš je stvorio pravi mali raj u Velikom Gaju za sebe i suprugu i proizvodi sir vrhunskog kvaliteta. A za koze da bi i stvarno bile srećne sam proizvodi hranu.
„Možda će mnogi da mi zamere ali ja nešto ne verujem u organsku proizvodnju, tako da nisam ni išao na sertifikovanu organsku proizvodnju, proizvodim hranu za svoje koze, imam svoja lucerišta gde uzgajam detelinu, kosim, grebem, baliram i donosim kući, to je najveći deo obroka – taj kabasti. Drugi deo je koncentrovani deo obroka”, rekao je Miloš uz objašnjenje da u Srbiji postoji zabluda da koncentrovana zrnasta hrana ima veze sa hemijom.
„Trudim se da koze hranim što prirodnije, ja sam protiv ishrane na ispašama u Vojvodini jer su nam pašnjaci kontaminirani parazitima i životinje koje pustite na takav pašnjak morate da lečite u jednom trenutku. Kada je lečite, to kozje mleko više nije za upotrebu, ja sam za štalski način uzgoja zbog toga“, objasnio je on.
Miloš je počeo sa četrdeset koza, a danas ih na muži ima 160, a ukupno oko 300 grla na imanju.
„Pored koza, imam 7 konja koje sam uzeo u Nemačkoj, nešto malo ovčica za mene, jednu kravicu, pse, mali ribnjačić, malo trešanja i tako. Napravio sam sve tako da meni i supruzi bude prijatan boravak u selu“, dočarao je Miloš Todorović.
Sir koji proizvodi je polu-tvrdi kozji sir sa neobičnim začinima.
Da li ste nekada videli bika visokog kao Majkl Džordan?
„Mi, mladi ljudi, moramo da iskažemo svoju kreativnost na neki način. Ja sam tako napravio sir sa borovnicom, sa zelenim biberom koji se slabije koristi u našoj kuhinji, sa sušenim paradajzom što sam video u Italiji… Na kraju godine me uvek uhvati panika jer nemam više sira, uvek rasprodam celu proizvodnju, reakcije su odlične“, zaključio je on.
Njegovom štandu privukla nas je i ambalaža ovog neobičnog sira. Voskiran u različitim bojama sir sa dodatkom borovnice, sremuša, mirođije, zelenog bibera i crnih tartufa – sir „Srećna koza“ izgleda svetski.
Sagovornik:
Miloš Todorović, “Srećna koza”
Komentari