Kupus je jedna od onih biljaka koje svi poznajemo, ali malo ko zaista zna koliko je zanimljiva i zahvalna za uzgoj. Od starih kineskih zapisa do današnjih srpskih bašti, ova skromna kultura ostala je važan deo svakodnevne ishrane – i sve češći izbor proizvođača koji žele siguran i stabilan prinos. Zato vam donosimo jednostavan pregled gajenja, koristi i razloga zašto kupus i dalje „drži cenu“ u domaćinstvima i na pijacama.
Kupus je povrtarska kultura sa izuzetno dugom istorijom. Prvi zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Kine pre čak 4.000 godina, gde se verovalo da ova biljka pomaže da se u telu uspostavi jin-jang ravnoteža. Kiselio se za zimu i često kombinovao sa barenim pirinčem.
Možda vas zanima
U Evropi je kupus rasprostranjen zahvaljujući divljem kupusu (Brassica oleracea) sa sredozemnih obala. Drevni Grci su ga koristili već u 4. veku p.n.e, a o njegovoj hranjivoj vrednosti pisali su i Diogen i Teofrast, koji je razlikovao tri vrste kupusa.
Omiljen je bio i starim Rimljanima – imperator Dioklecijan ga je gajio u Splitu, dok je Katon Stariji još pre 2.200 godina zapisao prva saznanja o njegovim lekovitim svojstvima.
Kupus – gajenje
Kupus uspeva u širokom spektru uslova – od ravničarskih do brdsko-planinskih predela, pa čak i na visinama do 2.000 metara. U kontinentalnoj klimi najčešće se gaji kao postrni usev, posle graška, luka, krompira ili pšenice. Najbolje rezultate daje na vlažnim i prohladnim lokacijama i ne voli prejaku svetlost.
Sadi se iz rasada na dobro pripremljeno zemljište oranjem na 25–30 cm dubine. Razmak između redova je 8–12 cm, a između biljaka oko 3 cm. Optimalna temperatura za njegov rast je 15–18 °C, dok visoke temperature preko 25 °C usporavaju formiranje glavice. Mlađe biljke podnose mrazeve do -3 °C, a starije čak i do -12 °C.
Postrna proizvodnja kupusa – KLJUČNI saveti i uputstva!
Za kvalitetan prinos preporučuje se đubrenje organskim đubrivom i redovno navodnjavanje kada su leta suva.
Lekovitost kupusa
Kupus je pravo malo skladište vitamina – naročito A i C, ali i kalcijuma, belančevina i gvožđa. Zbog prisustva hlorofila i vlakana, blagotvorno deluje na varenje, imunitet i brojne zdravstvene tegobe. Ima antiseptičko i antioksidantno dejstvo i tradicionalno se koristi kod:
problema sa varenjem,
prehlada i kašlja,
povišenog holesterola,
bolova u mišićima i zglobovima,
kožnih iritacija i upala.
Listovi se često koriste i kao prirodne obloge za otoke, opekotine i povrede.
Kiseli kupus – domaći probiotik
Tokom procesa fermentacije u kiselom kupusu stvara se vitamin B12, važan za krvnu sliku i opšte zdravlje. Osim toga, kiseli kupus je bogat laktobacilima – prirodnim probioticima ključnim za digestivni sistem, ali i sumpornim jedinjenjima koja doprinose jačanju imuniteta i zaštiti želuca.
2 proverena recepta za savršen kiseli kupus!
Ovaj zimski klasik važi za pravu vitaminsku bombu: utiče na dobro raspoloženje, jača kosti, poboljšava rad mišića i organa za varenje, ubrzava eliminaciju toksina i pomaže u oporavku organizma. Redovna konzumacija doprinosi i boljem funkcionisanju srca i krvotoka, a brojna istraživanja povezuju ga sa smanjenjem holesterola i bržim zarastanjem rana.
Zimi iskoristite sezonu kiselog kupusa, a leti ga koristite u ishrani kao salatu i sigurno ćete osetiti poboljšanje u organizmu.
Komentari