Sve je više onih koji se interesuju za batat, bilo da ga uvode u svoju ishranu, gaje za svoju porodicu, bilo da razmišljaju o ozbiljnijoj proizvodnji. Upravo zato smo razgovarali sa Ivanom Krošlakom iz Čelareva, koji je uzgoj batata započeo na jedan veoma zanimljiv, gotovo filmski način: zahvaljujući kumu iz Iloka, preko granice, i jednoj ideji koja je „slučajno“ prerasla u posao.
Ivan kaže da u životu često do najvažnijih stvari dođemo neplanirano. Njegov kum iz Hrvatske prvi je počeo da se bavi batatom, nakon što je ovu kulturu video i „čuo negde na zapadu“. Kako je Čelarevo praktično na granici Srbije i Hrvatske, brzo se pojavila i tražnja „sa naše strane“. Ali tu nastaje problem: granične kontrole su komplikovane kada su u pitanju žive biljke.
Možda vas zanima
Zato su odlučili da naprave staklenik u Srbiji i da sadni materijal razmnožavaju „kod kuće“. Sadni materijal je, kako objašnjava, uvezen oficijalno preko Bajakova, a od tada imaju sopstveni materijal koji stalno usavršavaju i, po njegovim rečima, kupci su zadovoljni.
Batat se ne sadi iz krtola
Jedna od najčešćih grešaka kod onih koji tek ulaze u ovu priču jeste pretpostavka da se batat sadi kao običan krompir. Ivan odmah ruši tu zabludu:
Batat se sadi iz sadnica, kao paradajz ili paprika, visine oko 20 do 30 centimetara, sa korenom i supstratom. Postupak je jednostavan: napravi se rupica, sadnica se ubaci, pritisne i zalije.
„Ne iz krtola, to je prva zabluda“, naglašava Ivan.
Tehnologija sadnje je slična krompiru, ali sa bitnom razlikom: batat se sadi na bankove, ali se ne zagrće.
Na vrhu banka se pravi rupica i tu ide sadnica. Razmak između bankova zavisi od mehanizacije i kreće se od 100 do 140 cm. Kod Ivana je to 120 cm (zbog raspona točkova), dok je razmak u redu oko 35 cm.
Najvažnija stavka: zaštita batata od žičara
Ako postoji jedna stvar koja odlučuje hoće li batat biti za tržište ili samo „za kuću“, to je žičar.
Ivan slikovito opisuje kako u bašti žičar „prođe kroz sve“, napravi „slalom“ među kulturama, i na kraju dođe baš do batata, jer je sladak. Rezultat su rupice u plodu.
Zato, kaže, bez zaštite ozbiljna proizvodnja praktično ne postoji. Oni koji batat gaje za sebe i ne žele da koriste hemiju mogu da se pomire sa rupicama, jer batat nije loš, samo nije lep za prodaju. „Kod kuće jedemo takav, a lep prodamo“, objašnjava Ivan.
Navodnjavanje do avgusta
Još jedna stavka koja pravi ogromnu razliku je pravilno navodnjavanje.
Batat traži vodu, ali samo do određene tačke. Prema Ivanovom iskustvu:
-
do polovine ili kraja avgusta navodnjavanje je potrebno,
-
u normalnim uslovima dovoljno je na 10–12 dana,
-
u ekstremnim vrućinama i na 5–7 dana.
Kako se vegetacija približava kraju, navodnjavanje treba smanjivati, jer biljka tada „gura“ snagu u nadzemni deo – cima buja, a plodovi ostaju sitni.
Gajenje slatkog krompira: Batat dobro podnosi sušu
U praksi to znači da polovinom avgusta dolazi trenutak kada je sve „pod zelenilom“, i tada je potrebno odseći cimu na oko metar. Taj metar je dovoljan da „odradi završnicu“, a u poslednjoj trećini vegetacije batat dobija najviše na težini.
Zato Ivan naglašava: negde između 15. i 25. avgusta ide poslednje zalivanje i sečenje cime i posle toga se više ne dira.
Termini sadnje i vađenja: prati temperaturu zemljišta
Ivan okvirno daje i jasnu vremensku liniju:
-
sadnja: oko 15. maja
-
vađenje: oko 15. septembra
Međutim, ključ je temperatura zemljišta, jer je batat tropska biljka. Zbog toga on ljudima iz viših krajeva savetuje da sadnju obave kasnije, posle 20. ili 25. maja, jer su temperature niže zbog nadmorske visine.
Prinos: „Koliko sadnica, toliko kilograma“
Kada dođe kraj vegetacije, prinos se, kaže Ivan, najlakše meri po sadnicama:
„Koliko sadnica imate, toliko kilograma bi trebalo da imate.“
Prosek koji on navodi je oko 1 kg po sadnici, uz napomenu da postoje i ekstremi (2–2,5 kg i više). Broj plodova je najčešće od dva do četiri, u zavisnosti od veličine.
Sorte batata: narandžasti standard, ljubičasti egzotika
U proizvodnji se sreću tri vrste:
-
narandžasti (oko 95% proizvodnje kod Ivana),
-
beli (ukusom najbliži običnom krompiru i često daje veći prinos),
-
ljubičasti (orašast, gorak, indigo boje, najmanji prinos i zato retko prisutan na tržištu).
Ljubičasti, kaže Ivan, ljudi traže jer se „navodno smatra najzdravijim“, ali je proizvodnja zahtevna zbog prinosa.
Slatka mala iz Kaća KIDA – EVO kako se živi od poljoprivrede!
Tržište i cena: i dalje „egzotika“, ali se prodaje sve bolje
Iako je batat već godinama prisutan, Ivan kaže da i dalje mnogo ljudi ne zna šta je to. Najčešći kupci su gradska populacija, a posebno trudnice i porodice sa malom decom, jer se batat doživljava kao zdrava namirnica.
Plasman ide na više nivoa: na veliko, srednje i malo, kroz prodavnice zdrave hrane i lance. „Nije se desilo da nam ostanu količine posle februara“, dodaje Ivan.
Cene, po njegovom iskustvu, najčešće su u rasponu 250-350 dinara, a umeju da idu i više, što proizvodnju čini isplativom.
Kad batat postane rakija, nastaje batatovka
Možda najinspirativniji deo ove priče je onaj u kome batat prelazi iz povrća u – finalni proizvod.
Ivan i njegov tim su eksperimentisali sa preradom i uspeli da proizvedu rakiju od batata – batatovku. Nije išlo lako: dve godine su, kako kaže, bacali po 500 kg batata dok nisu pronašli pravi postupak. Prošli su procedure, prijave, standarde, i čak zaštitili brend.
Ukus opisuje kao nešto između rakije, ruma i votke, ali opet jedinstveno, „ne može se porediti“.
A poenta je jasna: umesto da se sve završi na „tonaži“, pravi korak napred je stvaranje krajnjeg proizvoda.
Na kraju razgovora Ivan poručuje da je spreman da podeli znanje sa onima koji žele da uđu u proizvodnju, baš zato što zna koliko je teško proći put pokušaja i grešaka:
„Ja sam tu uvek raspoložen za diskusiju i znam koliko je bilo nama teško da dođemo do nekog proizvoda i nekog postproizvodnog procesa koji je ispravan. Tako da ja mogu da posavetujem za te nedostajuće karike koje svako u procesu ima.“
I možda je upravo to ključna poruka cele priče: batat jeste kultura budućnosti, ali najbrže napreduju oni koji u startu imaju kome da postave pitanje.
Komentari